Sigurno ste se nekada našli u neprijatnoj situaciji u kojoj ne znate šta da očekujete i šta bi sledeće moglo da se desi. Za većinu ljudi upravo to izaziva stres i osećaj gubitka kontrole.
Postoji mnogo stvari u životu koje ne možemo da kontrolišemo i moramo da ih prihvatimo. Ako nešto pođe po zlu, naučite iz toga i ne ponavljajte iste greške. Ključno je da svi preuzmemo odgovornost za svoje postupke i brinemo o svom mentalnom i fizičkom zdravlju.
Neizvesnosti u životu često nas mogu navesti da se osećamo kao da smo prepušteni drugima, ali korišćenjem nekoliko osnovnih jednostavnih psiholoških trikova, možmo preuzeti kontrolu nad situacijom, kažu stručnjaci, koje deluju nepredvidivo. Ovi trikovi funkcionišu jer se oslanjaju na osnovne instinkte uma i na našu potrebu za konzistentnošću u svetu oko nas. Koristeći ove instinkte, možete uticati na ljude da rade ono što želite. U nastavku su jednostavni psihološki trikovi koje bi trebalo da znate da biste preuzeli kontrolu nad bilo kojom situacijom i učinili život manje stresnim!
Efekat „van očiju, van uma”
Ljudi često procenjuju verovatnoće na osnovu toga koliko im je lako da se sete primera. Ova sklonost može stvoriti kognitivne predrasude koje mogu negativno uticati na nas u poslu i u životu, ali postoje načini da ih prevaziđemo. Jedan od načina je kroz namernu praksu – forsirajte sebe da provedete vreme razmišljajući o stvarima koje su teške za zamisliti, ali koje bi se mogle ostvariti.
Šta možete da uradite?
Razmislite o dva posla koje biste mogli da probate ili industrijama u kojima biste želeli da započnete posao. Pokušajte da odgovorite na pitanja poput: Šta bih mogao da naučim? Koje veštine bih mogao da razvijem? Ko bi mogao da mi pomogne? Pre ili kasnije, pojaviće se nove prilike.
Efekat sidrenja
Kako se držimo za prvi podatak Efekat sidrenja opisuje našu sklonost da se previše oslanjamo na jedan podatak prilikom donošenja odluka. Na primer, ako vam agent za nekretnine kaže da ima mnogo zainteresovanih za vašu kuću, vi ćete je proceniti kao vredniju. Nasuprot tome, ako vam kaže da je potražnja za kućama u vašem kraju niska, vrednost će se smanjiti.
Šta možete da uradite?
Kako biste se izborili s ovim predrasudama, udaljite se od okruženja. Idite negde gde možete da „očistite” misli. Iznenadiće vas koliko je lakše razmotriti više opcija objektivno!
Najteži zadaci su oni koji se odlože
Ljudi imaju tendenciju da precenjuju šta mogu da postignu u jednom danu. Najteži zadaci su oni koje odlažemo za sutra, jer postaju veći u našem umu nego što zapravo jesu.
Šta možete da uradite?
Kada se suočite s izazovnim zadatkom, podelite ga na male korake i postavite realne ciljeve. Na primer, umesto da pročitate celu knjigu u jednom danu, pročitajte jedno poglavlje svake večeri. Korak po korak, zadatak će postati savladiviji.
Pozitivno ili negativno kadriranje
Nije uvek važno šta kažemo, već kako to kažemo. Efekat kadriranja je kognitivna pristrasnost zbog koje opciju vidimo kao bolju ili lošiju zavisno od načina na koji je predstavljena. Na primer, isti odrezak u restoranu može biti različito cenjen zavisno od načina na koji je opisan u meniju.
Šta možete da uradite?
Zapamtimo da neko uvek misli da smo doneli dobru odluku, bez obzira na sve. Razumevanjem kadriranja, možemo da steknemo uvid u to koliko je važan način predstavljanja informacija.
Zašto je teško promeniti mišljenje
Ljudski um je moćan alat, ali podložan je kognitivnim predrasudama kao što je pristrasnost potvrđivanja. Ovo može dovesti do toga da tražimo podatke koji potvrđuju naša uverenja, čak i kada nisu tačni.
Šta možete da uradite?
Kako bismo se borili protiv pristrasnosti potvrđivanja, pokušajmo da odvojimo svoja uverenja i otvoreno analiziramo nove informacije. Zabeležimo sve što deluje čudno ili neusklađeno s našim svetom i istražimo moguće razloge.
Jednostavni psihološki trikovi koji će funkcionisati bilo kada i u bilo kojoj situaciji:
Kada upoznamo nekoga, obratimo pažnju na boju njegovih očiju. Jer će se ta osoba osećati bolje, jer mi obraćamo pažnju.
Zapamtimo ime osobe. Ljudi vole da čuju svoje ime, ali bez preterivanja.
Postavljajmo pitanja kao da nudimo izbor, npr. „Da li želite da izađemo danas ili sutra?“
Držimo se uspravno. Držanje tela utiče na samopouzdanje.
Nasmejmo se čak i kada smo neraspoloženi. Osmeh može poboljšati raspoloženje.
Ograničimo opcije kako bismo doneli mudru odluku.
Omiljena tema većine ljudi su oni sami. Ako ne znamo o čemu da razgovaramo ili dođe do neprijatne tišine, postavimo im pitanja, naravno o njima.
Preuzmimo kontrolu nad stvarima koje možemo kontrolisati. Najlakše je upasti u anksioznost kada nas život iznenadi, ali veliki uzrok stresa je neizvesnost u vezi s tim šta bi trebalo da bude naš sledeći korak. Ako se barem fokusiramo na ono što možemo kontrolisati – kako reagujemo u određenom trenutku, na primer – možemo preuzeti kontrolu nad sopstvenom sudbinom i smanjiti deo te neizvesnosti, tvrde psiholozi.
Ovi jednostavni psihološki trikovi pomažu da smanjimo stres i učinimo svoj život lakšim.
„Isključite misli“ i uz hodanje poboljšajte vaše mentalno zdravlje
Preuzmite android aplikaciju.
