Медитација је пракса ума и тела у којој је пажња усмерена на садашњи тренутак, дах и унутрашњу свесност. Њен циљ је да подстакне присутност, негује благостање и смањи стрес и анксиозност.
Постоји много врста и техника медитације и она се може практиковати готово свуда, све док сте свесни свог тела и окружења. Врсте медитације варирају од особе до особе и могу укључивати медитацију усмерену на дах, праксе свесности, визуализацију инспирисану природом, мантре и духовну медитацију. Захваљујући бројним психолошким и физичким предностима, медитација може значајно побољшати квалитет живота.
Медитација смањује стрес
Показано је да интервенције засноване на свесности, попут медитације, доприносе бољем менталном здрављу, нарочито када је у питању стрес. Када се суочимо са тешким или стресним ситуацијама, наше тело производи кортизол — стероидни хормон одговоран за регулацију стреса и природни одговор „бори се или бежи“, као и за бројне друге функције.
Хронични стрес може довести до дуготрајно повишеног нивоа кортизола, што има негативне последице по здравље. Пошто је усмерена на смиривање ума и регулацију емоција, медитација може помоћи у смањењу хроничног стреса у телу, као и у умањењу ризика од његових нежељених ефеката.
Помаже у управљању стресом
Медитација помаже да се лакше носите са последицама стреса, како физички, тако и психички. Према истраживањима, особе са анксиозношћу које су редовно медитирале током три године уочиле су позитивне и дугорочне ефекте на своје ментално здравље.
Јача здравље имунолошког система
Утврђено је да је медитација ефикасна бихејвиорална терапија код различитих стања повезаних са ослабљеним имунолошким системом. Такође, она смањује одговор организма на стрес, што доводи до мање упале и смањеног ризика од хроничног бола, умора и срчаних обољења.
Медитација побољшава памћење
Према једној студији, током медитације мозак производи већу количину сиве материје. Сива материја је од кључног значаја за здраву когнитивну функцију, јер штити хипокампус — део мозга повезан са памћењем. Она је важна и за основне људске функције, укључујући контролу покрета и емоција. Исто истраживање је показало да 30 минута медитације дневно, током осам недеља, може повећати количину сиве материје коју тело производи.
Регулише расположење
Временом, медитација може променити начин на који емоционално реагујете на различите ситуације. Свесност и контролисано дисање доприносе мање импулсивним реакцијама. У пракси, то значи да у емотивним тренуцима, попут беса или панике, можете научити да успешније регулишете своје расположење.
Преузмите андроид апликацију.
