Неуробиолог Кукинори Шинохара открио је 5 начина да одгајите паметно дете, објашњавајући шта је то што има највећи утицај на развој мозга.
Сви родитељи желе да им деца буду паметна, а шта ако вам кажемо да на то можете да утичете? Јапански неуробиолог Кукинори Шинохара сматра да су најважнији алати за развој деце игре и нестандардизовани задаци.
Он је о овим методама писао у књизи „Оригами за мозак. Јапански систем за развој деце и дечје интелигенције: 8 игара и 5 навика“.
1. Физичка активност
Научници су посматрали можда активности детета док вози бицикл и када престане то да ради, а утврђено је да је окретање педала активирало фронталне режњеве у мозгу. Другим речима, када дете вози бицикл, оно тренира и свој мозак, док малишани који то не раде пропуштају сјајну прилику да подстакну развој.
Вежбе за малу децу
Постоје неке једноставне и забавне вежбе које су заправо и игре, а које су добре за развој мозга малишана.
Ходај као меда
Потребно је да дете хода на све четири, као меда.
Меда са повређеном шапом
Када дете усаврши претходну вежбу и то за њега постане прелако, можете да му дате задатак да хода као меда са повређеном шапом. То значи да дете заправо хода тако да је ослоњено на руке и једну ногу, јер је друга „повређена“.
Ходање на рукама
Након тога можете да пређете на следећу вежбу – ходање на рукама. Малишан тежину свог тела одржава на шакама, док су ноге подигнуте увис, као код става на шакама. То му на почетку сигурно неће бити нимало лако, па му помажите док не увежба овај задатак.
Балансирање на коленима
Потребно је да ви седнете на под и благо савијете ноге у коленима. Затим, дете треба да се попење на ваша колена и да стоји на њима, одржавајући равнотежу.
На почетку држите дете за ручице како не би пало, касније, када постане сигурније, можете да га држите за ноге, у коленима. Циљ је да на крају дете научи да само одржава равнотежу, да га ви уопште не држите.
Вежба крокодил
Дете лежи на поду на стомаку, заузимајући позу као крокодил. Дланови су притиснути уз под, а креће се напред имитирајући покрете крокодила – наизменично помера десну ногу и леву руку, па леву ногу и десну руку. Брада би требало да буде што ближе поду, без издизања главе.
2. Ручни рад
Друга веома корисна навика која побољшава мождане функције је ручни рад који захтева вештине фине моторике.
Једно занимљиво истраживање је посматрало мождане активности током сецкања купуса, и то анализирајући како се понаша мозак приликом веома пажљивог и концентрисаног сецкања и онда када се то ради онако по аутоматизму, без много размишљања.
Испоставило се да је мозак много активнији када се купус сецка веома пажљиво. Из свега тога стручњаци су извукли закључак да није толико важно шта радимо, већ како то радимо.
У том смислу, чак и најједноставнији задаци попут брисања стола али с пажњом, концентрисано, могу да буду својеврстан тренинг за мозак.
3. Помагање у кухињи
Мождане активности се повећавају и током кувања, а то је разлог више да дете укључите у припрему оброка, онолико колико је то у складу са његовим узрастом.
Рецимо, малишани могу да ољуште поврће љуштилицом, да вам помогну да сипате састојке када нешто месите… Поред тога што ове активности побољшавају фину моторику, ишчекивање укусног оброка док траје процес припреме такође подстиче мождане активности.
4. Комуникација са другим људима
Још једна важна навика је комуникација са људима, пише Шинохара, наводећи да мозак веома активно ради када дете разговара са неким лицем у лице.
Истраживање је показало да је мозак много активнији када се разговара уживо него мобилним телефоном јер, када стојимо пред неким и разговарамо, наш мозак чита и емоције и расположење друге особе, а за то је потребна активност фронталног режња у мозгу.
Врло је важно за децу да буду међу људима, да имају прилику да разговарају уживо
5. Балансирана исхрана
Шинохара истиче да је балансирана исхрана важна за здраво тело, а наравно и за тако важан орган као што је мозак.
Мождане ћелије се, сем од воде, састоје и од масти, па је управо то један важан елемент за мозак.
Драстично смањење нивоа холестерола у крви може да се одрази лоше на можда функције, због чега је веома важно да организам прима једну здраву количину животињских и биљних масти, као и оних масти које се налазе у риби.
Храна која добро утиче на мождане функције:
Жуманце, парадајз, слатки кромпир побољшавају памћење делујући на неуротрансмитер ацетилхолин.
Месо, млеко, жуманце, ораси, кикирики, бадеми, банане делују на норепинефрин и допамин, побољшавајући пажњу и мотивацију.
Млеко, сир, жуманце, тофу сир, кикирики, бадеми, банане, парадајз, киви, сусам делују на серотонин пружајући умирење.
Нека новија истраживања су показала да доручак повећава проток крви у истим деловима мозга као неки комплексни задаци, због чега Шинохара истиче да је доручак веома важан за ментални развој деце, те да овај оброк никако не треба прескакати.
Преузмите андроид апликацију.
