Свако другачије манифестује трауму, али ипак постоје неки знаци који се чешће јављају.
Шта је траума и шта је узрокује?
Траумаје емоционални одговор на било који догађај који је доживљен као озбиљна физичка или емоционална претња једном бићу.
Трауматски догађаји имају тенденцију да буду изненадни и непредвидиви, најчешће веома интензивни. Такође особа нема могућност контроле над ситуацијом. Овде се ради о једнократном догађају који је доживљен трауматично као што је на пример искуство тешке саобраћајне несреће, искуство из рата, злостављање, природне катастрофе, смрт вољене особе, тешка болест или тешка повреда…
Неке друге ситуације, на први поглед мање трауматичне, могу бити доживљене трауматично, као што је губитак посла, развод, напуштеност од стране родитеља или породице.
Тај једнократан догађај не мора бити лично доживљен, може бити нешто што је особа видела тј. била сведок неком догађају који је оставио дубок траг на психу посматрача. Може такође бити и нешто што смо прочитали или чули.
Траума такође може бити резултат одговора на хронична искуства као што је понављано злостављање у детињству, урбано насиље, занемаривање, злостављачка веза, трајна немаштина… У циљу заштите од трауматичног догађаја, мозак престаје да памти непосредно пре почетка специфичног догађаја и наставља да памти након њега.
Формира се условно речено трауматична капсула и траума се не може интегрисати у животна исуства. Она је смрзнута у времену и доживљава се као да се дешава сада. Чулни аспекти догађаја као што су додир, оно што смо чули, емоције, све је у капсули. То је заштитна функција урезана у мождану структуру.
Данас је све више случајева трауматичног искуства које није директно него индиректно, често преко медија. Деца све чешће бивају трауматизована и кроз видео игрице. Готово да је немогуће пронаћи особу која није доживела нешто у животу као трауму.
Шта одређује наш доживљај траума?
Да ли ће нешто бити доживљено трауматично или не, не одређује сам догађај него наш доживљај тог догађаја. Више особа може бити у истом догађају и неко ће га доживети трауматично а неко неће. Како ће бити нека ситуација доживљена зависи од индивидуалне линије осетљивости на одређену тему.
Особе које имају осетљивот на одређен тип искуства ће бити далеко више погођене и доживљај ће бити много интензивнији а самим тим и емоцинални одговор ће бити израженији.
Наша индивидуална осетљивост је одређена претходним искуствима која могу потицати из ранијег периода нашег живота, можда и из детињства или из наталног или пренаталног периода, из времена зачећа, из претходних инкарнација, или утицаја енергије породичног стабала тзв. трансгенерацијски утицаји.
Важност рада на трансгенерацијској трауми
Трансгенерацијска траума представља трауму неког од наших предака која утиче на наш живот. То може бити родитељска траума или траума даљих предака.
Многи ће то назвати генетским утицајем, а може се рећи да је то утицај енергије породичног стабла. Трауме наших предака се најчешће манифестују у виду неког обрасца који се јавља у нашем животу. Лепота рада на овој врсти трауме је у томе што се прекида њено дејство не само на нас него и на наше прошле и будуће генерације.
Како се траума манифестује?
Свако другачије манифестује трауму, али ипак постоје неки знаци који се чешће јављају:
Наметљиве мисли и сећања – Након трауматског догађаја, уобичајено је да се јављају неке наметљиве мисли и сећања на трауматски догађај. То ће се чешће дешавати ако нас нешто подсети на тај догађај (на пример нека особа, место или слика).
Хипербудност – Природно је да будемо опрезнији и свеснији свог окружења након трауматичног догађаја. Ово је покушај нашег организма да нас заштити од потенцијалне опасности.
Претерано узбуђење – Ово је део природног заштитног механизма тела. Страх и анксиозност указују на постојање неке врста опасности, јер је након трауматског догађаја алармни систем тела осетљивији у покушају да нас заштити од будућих трауматских догађаја.
Осећај несигурности- Након трауматичног догађаја, људи се могу осећати као да је било која ситуација или место потенцијално опасно. То ће се најчешће десити у ситуацијама или на местима која подсећају на трауматски догађај.
Они који имају појачану линију осетљивости на одређене перцепције могу услед трауматичног догађаја да покрену одређене био-логичке програме тј. реакције специфичних ткива органа – једноставно речено, могу се појавити одређени здравствени проблем. Познато је да се многе болести јаве непосредно након одређених догађаја.
Nikako ne potiskujte tugu: Pet razloga zbog kojih je dobro isplakati se
Преузмите андроид апликацију.
