Svetski dan gojaznosti je globalni događaj koji se svake godine obeležava 4. marta kako bi okupio ljude radi podizanja svesti i povećanja znanja o gojaznosti kao i mnogim drugim bolestima na koje gojaznost utiče.
Gojaznost je jedna od najvećih briga za javno zdravlje 21. veka i hronična bolest koja pogađa 650 miliona odraslih ljudi širom sveta. U Evropi se prevalencija gojaznosti utrostručila od 1980-ih, a posebno je zabrinjavajuća činjenica da 75 odsto gojaznih Evropljana toga uopšte nije svesno. U Srbiji svaka druga odrasla osoba ima višak kilograma ili je gojazna. Istraživanja su pokazala da 41 milion dece mlađe od 5 godina ima prekomernu težinuili gojaznost. Predviđanja su da će do 2050. godine 60% muškaraca, 50% žena i 25% dece biti gojazno ukoliko se nastave dosadašnji trendovi.
Uoči ovogodišnjeg Svetskog dana gojaznosti, Svetska zdravstvena organizacija podsetila je da je gojaznost glavni faktor rizika za razne nezarazne bolesti poput dijabetesa tipa 2, kardiovaskularnih bolesti, hipertenzije i moždanog udara, raznih oblika raka.
Ukazali su na još jedan veliki problem, a to je činjenica da se gojazni ljudi često stide i okrivljuju jer mnogi ljudi, uključujući lekare, kreatore politike i druge, često ne razumeju u potpunosti uzroke gojaznosti, koji su često složena mešavina hrane. , životni, genetski, psihološki, sociokulturni, ekonomski i faktori životne sredine.
Vreme je da okončamo stid i krivicu i preispitamo naš pristup rešavanju ovog kompleksnog globalnog javnog zdravstvenog problema, poručila je Svetska zdravstvena organizacija i dodala da zajedno možemo da napravimo razliku, a zatim dala nekoliko saveta.
Kako tvrde, potrebno je:
- Ograničite deci količinu hrane sa visokim sadržajem masti, šećera i soli
- Povećati poreze na slatka pića
- Obezbediti bolji pristup pristupačnoj i zdravoj hrani
- U gradovima stvorite ili obezbedite prostore za šetnju, vožnju biciklom i rekreaciju
- Učite decu zdravim navikama od početka
Svaka osoba može da uradi sledeće na individualnom nivou:
- Ograničite unos kalorija iz masti i šećera
- Povećajte potrošnju voća i povrća, kao i mahunarki i integralnih žitarica i orašastih plodova
- Redovno vežbajte (150 minuta nedeljno za odrasle)
- Dovoljno spavajte
- Pijte puno vode
- Izbegavajte tečne kalorije
- Pokušajte da smanjite količinu stresa na dnevnom nivou
- Planirajte kupovinu namirnica i pripremu obroka nekoliko dana unapred.
- Jedite polako – kada jedemo prebrzo, unosimo više kalorija pre nego što uopšte shvatimo da smo siti
- Smanjite količinu nezdrave hrane u domu – što nam je više dostupna, to više jedemo
Zdravi izbori često nisu lakši izbori, pa je potrebno raditi na stvaranju ambijenta u kome se lakše donosi zdrav izbor i usvaja zdrave navike.
Napitak koji čisti krv: Tri šolje dnevno snižavaju loš holesterol
