Hilandarska povelja je spis koji je krajem XII veka izdao Stefan Nemanja. Drugu verziju izdao je njegov sin Stefan. Original dokumenta se čuva u Hilandaru, a u spisu se opisuje život Stefana Nemanje.
Pretpostavlja se da su Hilandarsku povelju izdali Sveti Simeon i Sveti Sava u drugoj polovini 1198. godine. Original dokumenta se čuva u Hilandaru, a u spisu se opisuje život Stefana Nemanje. Pisana je uglavnom u glagoljskoj tradiciji, ustavnim pismom i crnim mastilom. Povelja na početku ima izuzetan literarni deo − arengu u kojoj se obrazlaže mesto velikog srpskog župana na lestvici tadašnjih država i njihovih vladara.
Hilandarska povelja je spis izdat krajem XII veka (1198) od strane Stefana Nemanje. Drugu verziju je izdao njegov sin Stefan (1200–1201). Original dokumenta se čuva u Hilandaru, a u spisu se opisuje život Stefana Nemanje. Obe povelje pisane su srpskoslovenskim (književnim) jezikom, ali u delovima gde se govori o darovima Hilandaru prisutan je narodni jezik.
Hilandarska povelja (1198) je jednim svojim delom autobiografija, a drugim pravni akt. Dalje upotpunjavanje lika Stefana Nemanje, potonjeg Svetog Simeona, dao je Sava u svojim delima. Druga verzija, uveliko ponavlja ideje i sadržaj prve Hilandarske povelje, ali dodaje autobiografske detalje poetskom sublimacijom viđenja Svete Gore, preinačavanjem Nemanjinog subjektivnog iskaza u neutralni i dopunom motivacijskog sistema. On preciznije ističe ljudske vladarske i svetačke osobine svog oca. U tom smislu ona se može smatrati umetnički potpunijom.
Originalna povelja se čuva u Hilandaru. Pisana je na pergamentu, dugom 63 a širokom 325 cm. Donji deo je sužen počevši od 50 sm pa do kraja, tako da ima oblik nepravilnog trougla. Tekst je pisan ustavnim pismom, crnim mastilom. ima ukupno 75 redaka. Na kraju je Stefanov potpis, a ispod njega je datum (“meseca septembra 29. dan”), pa potvrda kralja Vladislava.
Pečat nije sačuvan, ali prorezi na dnu, za vrpcu, ukazuju da je on morao postojati.
Preuzmite android aplikaciju.
