Muzej Vojvodine svake godine organizuje Maškaradu u cilju negovanja pomalo zaboravljenih Pokladnih običaja, koji se vezuju za Belu nedelju.
Prepoznavši značaj Vojvodine kao multikulturne i multikonfesionalne sredine, Muzej Vojvodine od 1995. godine neguje Pokladne običaje organizovanjem maskirane povorke koja prolazi gradskim ulicama i na uvek inovativan način spaja tradiciju sa savremenom kreativnošću.
Ove godine povorka će se okupiti u petak, 15. marta 2024. godine do 11:30 časova, u parku Prisajedinjenja (između Dunavske 35 i 37), da bi u 12 časova krenula u defile centralnim novosadskim ulicama – Dunavska i Zmaj Jovina, do Trga Slobode i nazad, do saletle u Dunavskom parku, gde će se nastaviti zabavni program i gde ćemo proglasiti i nagraditi najuspešnije maske.
Pozivamo sve sugrađane da nam se pridruže! Pozivamo i sve obrazovne ustanove – vrtiće, škole i fakultete, da organizovano uzmu učešća u ovoj velikoj manifestaciji.
Sve dodatne informacije možete dobiti u Odeljenju za pedagoški rad Muzeja Vojvodine putem elektronske adrese pedagoska.sluzba@muzejvojvodine.org.rs ili na broj telefona 021 525 059.
Maškarada kao način očuvanja nematerijalne baštine
Godišnji običaji u kojima se kao važan deo vršenja obreda pojavljuju maskiranje i povorke pod maskama pre svega su vezani za zimski period (nekada davno koledari, kasnije vertepaši i zvezdari), ali tu spadaju i oni koji nagoveštavaju dolazak proleća – pokladni običaji poznati i kao fašange, maškare, mačkare ili – karneval.
Smatra se da ovi običaji potiču iz antičkih vremena, a vezuju se za obrede kojima se obeležavao kraj zime i početak proleća i novog vegetativnog ciklusa. Kasnije, primanjem hrišćanstva, maskirane povorke su se održavale posle Božićnih praznika ili od Bogojavljenja, pa sve do početka Velikog uskršnjeg posta, odnosno Korizme. Vremenom su svedeni na kraći vremenski period, pa je to najčešće bila Bela nedelja ili samo Bele poklade (poslednji dan pred post) kod pravoslavnih, odnosno nedelja, ponedeljak i utorak, pre Pepeljeve srede i pred početak Korizme, kod katolika.
Poslednji dan pred početak posta naziva se pokladama. Najviše običaja kod pravoslavnih vezano je za Bele (Velike, Uskršnje) poklade, koje padaju uoči Uskršnjeg posta, najdužeg i najstrožeg posta u godini. Ovi običaji su se vršili tokom čitave nedelje koja je prethodila tom postu (Bele nedelje), a Bele poklade (u nedelju) su njen vrhunac. Trpeza je tada bila bogata belim mrsom, jer je sledio višenedeljni period uzdržavanja. Posebno mesto u tim običajima imali su maskirani ophodi.
Prerušavanje uoči uskršnjeg posta je bilo poznato kod većine etničkih zajednica u Vojvodini. U nekim mestima se i dalje održava, dok je u nekim zaboravljeno.
U Vojvodini je pokladni ophod pod maskama najčešće simbolično obilaženje domaćinstava u kojem učestvuju deca i omladina. Tradicionalno, maškare ili fašange su išle kroz naselje kao maskirane povorke, najčešće kao svadbena povorka, pogreb ali i kao grupe različitih maski.
Najčešće su išle uz pratnju muzike, ili su same maškare svirale i pevale. Pored ovoga, pravile su i veliku buku, zvonile zvonima, klepetušama i čegrtaljkama. Lice su po pravilu pokrivali maskom.
Često su muškarci oblačili žensku odeću i obrnuto. Tradicionalno maskiranje je podrazumevalo i maskiranje u životinje. Maskirani su se ponašali razuzdano, skakali su i izvodili razne šale. Povorka je ulazila u svaku kuću gde su ih častili pićem i kolačima i darivali, najčešće jajima.
Maskiranje je fenomen koji predstavlja poseban doživljaj i ima posebnu draž, zahvaljujući čemu se i pojavljuje kako u drevnim običajima, tako i u savremenim prilikama.
Maska prvenstveno pruža oslobađanje od okvira ličnosti maskiranog, ali i od stega svakodnevice, dopuštajući da kratko vreme budemo neko drugi. Na taj način, remeti se uobičajeni red stvari i naizgled se pomeraju granice koje je inače nemoguće pomeriti, ili su izvan naše moći.
Dopuštanjem prividnog haosa koji vlada u karnevalima, a koji je ipak vrlo kontrolisan i sveden (vremenski, prostorno, sa uobičajenim i predvidivim ponašanjem maskiranih), doživljava se neka vrsta katarze, pročišćenje kroz igru i zabavu. Karnevali su u isto vreme i opraštanje od pesme, igre i zabave u periodu do Uskrsa.
Završetak pokladnih ophoda u mnogim krajevima obeležen je simboličnim sahranjivanjem (pesme i igre, kontrabasa) ili, na primer, spaljivanjem lutke od slame koja simbolično predstavlja sve negativne stvari koje su se u prethodnom periodu pojavile.
Ono što je još zajedničko nekadašnjim maškarama i današnjim karnevalima je kritika i ismevanje realnosti i svakodnevice, kao i prihvatanje nekih stvari manje ozbiljno nego što to inače činimo.
Maskirane povorke kao deo običajne prakse tradicionalne kulture bile su poznate u Vojvodini, ali i u zemljama u okruženju, gde se posebno neguju kao deo nematerijalnog kulturnog nasleđa (Hrvatska, Slovenija, Mađarska, Bugarska i druge evropske zemlje). Kao i kod nas, na njihovom očuvanju danas najviše rade kulturno-umetnička društva, a prihvaćene su i razne forme gradskih karnevalskih proslava.
Današnji karnevali su uglavnom pod velikim uticajem čuvenog venecijanskog karnevala, urbanog fenomena koji je danas, kao što je to bio i u prošlosti, velika turistička atrakcija.
Ove tradicije su izuzetno razvijene i na nemačkom govornom području, gde se vreme njihovog održavanja naziva „petim godišnjim dobom“, koje ne liči ni na jedno drugo. Naravno, nemoguće je zaboraviti i izuzetno atraktivne karnevale u Brazilu.
Karnevali su pokazali da mogu da opstanu i izvan tradicijskog društva, uklapajući se u modernu kulturu, te da su zanimljivi i savremenim ljudima. Oni su svakako nesvakidašnja prilika da se iskuse, makar i simbolično, sloboda i nesputana kreativnost. Maškarada je program Muzeja Vojvodine koji se organizuje gotovo tri decenije i njime se obeležava početak prolećnog ciklusa pokladnih običaja.
Preuzmite android aplikaciju.
