Rođena je u Bukovcu, u Sremu (tadašnja Austrija) 1828. ili 1830. Bila je ćerka sveštenika Vasilija Stojadinovića i veoma vezana za Vojvodinu i Frušku goru. Zvali su je i „Vrdnička vila”. U mladosti je bila poznata po svojoj patriotskoj poeziji, koja je bila u direktnoj vezi sa nacionalnim buđenjem. Njena prva pesma objavljena je u Srbskom narodnom listu u Pešti 1845. godine, pod nazivom „Mladi Srbin”, a potpisala se M.S. Srbkinja. Već 1848. došla je u sukob povodom te pesme sa mađarskim vlastima, koji su je cenzurisali zbog pominjanja nepravednosti mađarskih zahteva prema Srbima. Njena prva knjiga Pesme objavljena je 1850. godine i imala je dva izdanja 1855. i 1869. Takođe je objavila i dnevnik U Fruškoj gori 1854. u tri dela koji su objavljivani 1861, 1862. i 1866. Govorila je nemački i prevodila sa ovog jezika. Takođe, Milica se smatra prvom ženom koja je bila reporter – izveštavala je o bombardovanju Beograda 1862. Poslednjih deset godina svoj života provela je u Beogradu, gde je umrla 1878, potpuno zaboravljena i siromašna.
Takođe se bavila i skupljanjem narodnog stvaralaštva.
Znala je nemački, a najverovatnije i slovački jezik, a takođe je učila italijanski i francuski.
Prvu pesmu je objavila u časopisu u Pešti 1847.
Kasnije je svoju poeziju objavljivala u časopisima: Sedmica, Vojvođanka, Šumadinka, Fruškogorka, Danica, a u časopisima Putnik i Komarac objavljivala je pesme nepotpisane.
Putovala je dva puta u Beč (1851. i 1954) gde je upoznala Vuka Karadžića i njegovu ćerku Minu sa kojima je intenzivno sarađivala. Imala je profesionalne, književne kontakte sa mnogim srpskim pesnicima poput Petra II Petrovića Njegoša, Ljubomira Nenadovića, Đorđa Rajkovića.
Prikupljala je narodne umotvorine, a u svom dnevniku pominje narodne pevačice od kojih je beležila narodnu poeziju: slepa Jela, Pava, Kata, Ruža, Ana i Anđelija. U svom dnevniku je takođe objavila niz narodnih pesma.
Bavila se i prevođenjem: prevodila je Getea i Balzaka.
Bila je prijateljica sa austrijskim pesnikom L. A. Franklom.
Njena najznačajnija dela su: Pesme, prvo izdanje 1850. U Fruškoj gori 1854, prvo izdanje 1861. Njen dnevnik je imao 433 pretplatnika i to u Beču (200), Budimu (20), Beogradu (84), Šapcu (20), Vukovaru (40), Karlovcima (49) i u Mitrovici (20).
Delo Milice Stojadinović Srpkinje je imalo veoma dobru recepciju i bila je inspiracija mnogim autorkama od početka XX veka, pa do savremene književnosti.
Preuzmite android aplikaciju.
