Prota Mateja Nenadović (Brankovina, 26. februar 1777 — Valjevo, 11. decembar 1854) bio je vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta i diplomata. Bio je sin kneza Alekse Nenadovića, pogubljenog u Seči knezova. Sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turskom i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte srpskih ustanika sa stranim državama. Njegovi „Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju i dragocen dokument vremena.
Za vreme ustanka je bio prvi predsednik Upravnog odbora – Praviteljstvujuščeg sovjeta, od leta 1805, do polovine 1807. Tada je sastavio kazneni zakonik za Srbiju. Posebno se istakao u boju na Mišaru (1806), kada je sa svojim odredom napao tursku pozadinu i izazvao među njima veliku pometnju, a uzeo je učešće i u Drugom srpskom ustanku.
Učestvovao je zajedno sa Milošem Obrenovićem i Stojanom Čupićem u boju na Ravnju, kada su Srbi pružili poslednji otpor Turcima na zapadu. Među poslednjima se u jesen 1813. godine sklonio u Srem, prešavši Savu kod Kupinova. Tada se najpre sastao sa Karađorđem, u manastiru Fenek.
Za vreme emigracije (1813—1815) radio na tome da zainteresuje velike sile, a naročito Rusiju za sudbinu Srbije. Za vreme Bečkog kongresa nije napuštao austrijsku prestonicu. Pregovarao je sa ruskim carom u Beču, oko pomoći ustanicima.
Pošto se najpre dobro slagao sa knezom, dobijao je mnoge važne i poverljive poslove, a nastavio je da radi i kada njihovi odnosi više nisu bili tako dobri. U oslobođenoj Srbiji bio je obor-knez Valjevske nahije i zasedao je u Narodnoj kancelariji u Beogradu.
Književni rad
Prvo izdanje Memoara Prote Mateje Nenadovića je objavljeno 1867. godine u Beogradu, a priređivač je bio Ljubomir P. Nenadović, sin Prote Mateje.
Prota Mateja u svojim sećanjima opisuje značajne događaje iz istorije srpskog naroda s kraja 18. i početka 19. veka, među kojima su Seču knezova i pogibiju svog oca kneza Alekse Nenadovića, zatim svoju misiju u Rusku imperiju radi pridobijanja simpatija i pomoći za Prvi srpski ustanak, vremenu vojevanja, kao i emigracije po propasti ustanka 1813. godine.
Pišući Memoare, Prota Mateja Nenadović bio je usredsređen na jedan događaj – Prvi srpski ustanak i jednu ličnost – njegovog oca Aleksu Nenadovića. O ratnim zbivanjima pripoveda se vrlo sažeto i mirno, a istorijske pojedinosti neprestano se prepliću sa živopisnim (literarnim) detaljima. Tako su elementi hroničarskog, neposrednost, i topao ispovedni ton najvažniji za pripovedanje u Memoarima.
Član Društva srpske slovesnosti je postao 10/22. februara 1845.
Učestvovao je u Majskoj skupštini 1848. godine u Sremskim Karlovcima i kraće vreme bio član vojnog i narodnog odbora. Povukao se 1852. godine, kada je zatražio penziju i otišao u Valjevo. Preminuo je 29. novembra/11. decembra 1854. godine u Valjevu, a svečano je sahranjen u Brankovini, u porodičnoj grobnici.
Na grudi mu je položeno Malo jevanđelje, koje je dobio na poklon u Rusiji, na koje su se zakleli članovi prvog srpskog Sovjeta. Tu je ostalo do pogreba protinog sina Ljubomira Nenadovića 1895.
Preuzmite android aplikaciju.
