U našem prelepom gradu osvanuo je još jedan dan. Još jedan dan u kome biste preskočili gužvu u saobraćaju i sve zastoje koji vas čekaju na putu do destinacije na koju ste krenuli, te najradije prošetali.
Međutim, iako Novi Sad nije toliko veliki grad, u jutarnjim časovima, nakon što završimo poslednji gutljaj kafe koja ima ulogu da nas razbudi, te moramo da krenemo na posao, pešačenje nam se ne čini kao toliko dobra ideja.
Šta je rešenje?
Razume se, svaki Novosađanin bi vam na ovo pitanje odgovorio: “Bicikl!“
Međutim, kada spojimo ono staro novosadsko “mora biti na dva točka“ i savremeno doba koje zahteva da se krećemo mnogo brže nego što nam to može obezbediti obrtanje pedala, kao odgovor na sva naša pitanja nameću se motori.
Ova specifična prevozna sredstva čim zahladi nestaju sa novosadskih ulica i na njih gotovo zaboravljamo u toku čitave godine, sve dok ne osvane leto.
Sa naznakama prvog zubatog sunca, kome se obično obradujemo pa odmah poskidamo jakne i dugačke rukave, a na kraju se smrznemo, ponosni vlasnici motociklova iznose svoje “pulene“ na ulicu i usuđuju se da naprave prvi krug.
Priznajemo, kada kažemo reč motor, u glavi nam se pojavi širok spektar vozila koja bi mogla da se uvrstaju u tu kategoriju, od zoljica na kojima smo odrastali, skutera na kojim su se starosađani momčili u njihovo vreme, do onih bržih koji nam zalede krvotok kada projure pokraj nas na ulici.
Zolje su počele da izumiru pre petnaestak godina kada su ih zamenili klasični skuteri za dve osobe, iako su do tada bile prilično popularne.
Odrastanje na Satelitu i Novom naselju, bez zolja bi recimo bilo totalno drugačije.
Jedan Dragan nikada ne bi polomio butnu kost ako ne bi pokušavao da osvoji jednu Tamaru izvodeći razne piruete na zolji, a ona se nikada ne bi zaljubila u njega da je samo dosadno paradirao na skuteru.
Svi dečaci sa Detelinare sanjali su o tome da jednog dana zamene svoje motoriće za neke ozbiljne mašine poput kroserica, Land Rover-a itd…
Čak su i bušili auspuhe kako bi im prevozna sredstva bila što glasnija i svojim “režanjem“ bivala opasnija, a oni neustrašiviji.
Neki od njih su te snove sebi na kraju i ispunili dok su drugi, kako su odrastali, svoju ljubav ipak preusmerili na četvorotočkaše.
Ono što je specifično jeste da ova prevozna sredstva troše mnogo manje goriva, te su mnogo jeftinija alternativa za kretanje po gradu, od automobila.
Pored toga, motorom je nekako najlakše izbeći gužvu i gradske špiceve koji se formiraju na skoro svim važnim raskrsnicama širom grada.
Međutim, oni koji nemaju tu sreću da sebe mogu nazvati vlasnikom jedne ovakve mašine, često umeju da izdeklarišu čitav niz razloga zbog čega ih nerviraju ove takozvane “ose na dva točka“.
Činjenica je da novosadski motociklisti u pravom smislu te reči, koriste prednost koju imaju, tačnije mogućnost da se kroz najveću saobraćajnu gužvu provuku između kolona automobila, probiju do semafora i projure napred kao da ih tamo čeka nagrada.
Zbog toga, iskusni vozači, čim živa u termometru dostigne određeni broj stepeni koji ukazuju na letnji period, počinju da gledaju u retrovizor, ne jednom kako je običaj, nego dva puta!
Iako vreme na novosadskim satovima otkucava za nijansu sporije nego u ostalim gradovima, ponekad i mi umemo da upadnemo u trku sa vremenom, samo je bitno obratiti posebnu pažnju da se ona ne pretvori u trku sa životom.
Zbog toga se lokalnim motoristima preporučuje da se, dok voze skuter, ponašaju kao da su nevidljivi, jer ih vozači automobila zaista teško primećuju.
Iako se na ovaj savet može gledati i iz dobrog i iz lošeg ugla, najbitnije je da osvestimo da motociklisti često upadnu u onaj najgori, slepi ugao u retrovizoru, te lako mogu da nadrljaju i budu povređeni.
Preuzmite android aplikaciju.
