Leto je, vreme godišnjih odmora i onih suludih ideja kako nam grad iz dana u dan postaje sve dosadniji, te kako moramo da nađemo neku destinaciju u kojoj bismo malo odmorili od onog novosadskog, laganog, tempa na koji smo navikli.
Kako letnji meseci polako odmiču, užareni beton na Trgu slobode postaje za nekoliko nijansi topliji i čini se da bi i sam Miletić, ukoliko bi imao priliku za to, skoknuo do najbliže skrivene bašte, nekog od naših kafića, samo da se rashladi.
Mi Novosađani, razume se, napravljeni od šećera i operisani od osećaja za vreme, tada posežemo za jedinom logičnom solucijom – sklanjamo se od toplote tako što kupujemo karte za još toplije krajeve.
U najbližim turističkim agencijama razgledamo ponude za putovanja sa istim entuzijazmom kao kada u „Vremeplovu“ pokušavamo da odlučimo koji ćemo kolač ovoga puta prezalogajiti, iako duboko u sebi znamo da će naš izbor pasti na stari, provereni, kolač zvani „Mira Banjac“.
Istom inercijom odlučujemo i kuda ćemo na odmor.
Iz velike ponude obično biramo poznata mesta na kojima smo već bili, jer to smo mi, volimo promene samo na papiru i onda kada je živa na celzijusu na korak do momenta u kome bi trebalo da eksplodira.
Biramo Crnu Goru, biramo Grčku, biramo ona mesta na kojima se osećamo “kao kod kuće“, iako su dovoljno daleko da nam obraduju mozak informacijom kako smo ipak negde otišli i nešto promenili.
Odlazimo da ocenjujemo one druge. Druge ljude, trotoare, ulice i sudbine i poredimo ih sa našim.
Kada posećujemo Crnu Goru, obično odlazimo u isti apartman kod neke, recimo, teta Dragice, koja nas godinama unazad redovno ispoštuje kako uslugom, tako i sa cenama.
Grčka je poznata po svojim prstenovima, koje je većina Novosađana obišla, što se kaže, i uzduž i popreko. Tamo odlazimo da jedemo pravi giros, ali i da dodamo kako je kod nas u Novom Sadu, ipak, za nijansu ukusniji.
Neki od nas se odlučuju i za one severnije krajeve poput Švedske ili Danske, gde je uvek za nekoliko stepeni hladnije.
U tim severnim zemljama temperatura koja se predviđa na vremenskim prognozama nikome ništa ne garantuje.
Za razliku od ovih naših novosadskih baka, one koje žive u Švedskoj nikada neće moći da isplaniraju svoj dan tako što će uključiti jutarnje vesti i čuti vremensku prognozu.
Pravilo je takvo – U hladu je hladno, a na suncu toplo. Oblačite se slojevito!
Naše bake bi ovu situaciju rešile prilično jednostavno – Kratki rukavi i letnja suknja da se ispoštuje godišnje doba, ali vunene zepe ukoliko zahladi.
Snašli bi se mi, Novosađani, nije greda, na kojoj god tački naše planete se našli, međutim, sve nam to godi u veoma kratkim vremenskim periodima, a “kotkuće“ je ipak “kotkuće“.
Nije nam važno da li ćemo na put krenuti autobusom, autom, vozom ili avionom, samo nam je bitno da odemo, kako bismo utvrdili da je kod nas ipak najlepše, te kako bismo se što pre vratili.
Preuzmite android aplikaciju.
