Bavarski glavni grad je najskuplji deo Nemačke, a sada američki koncern Epl planira da ovde uloži još milijardu evra.
Mnogi se plaše da će imućni došljaci još više zaoštriti stanje na tržištu nekretnina.
Tehnološki koncern Epl namerava da uloži još milijardu evra u svoju poslovnicu u Minhenu kako bi radio na razvoju čipova.
To za grad znači više para od poreza, ali za njegove stanovnike može značiti produbljivanje horora na stambenom tržištu. Minhen je već najskuplji grad Nemačke, a dolazak novih imućnih ljudi, koji bi radili za Epl, verovatno će još pogurati stanarine u nebesa.
Srednja klasa napušta grad
Tilman Šaih se već godinama bori za normalne cene stanarine u Minhenu. Prošle sedmice je objavljeno da je prosečna stanarina u tom gradu porasla za više od petine u poslednje dve godine. Sada kvadrat stana, bez režija, mesečno staje prosečno 16,07 evra.
Šaih je uveren da ljudi koji dolaze da rade za Epl neće hteti da se skrase u Minhenu. „Ovde su samo par godina, plaćaju visoke stanarine i onda odu“, kaže on. Sa njima ne mogu da se takmiče ljudi srednje klase iz bavarske metropole.
Aktivista strahuje da bi se u Minhenu kirije mogle kretati kako je to slučaj u centralama tehnoloških giganata u Silicijumskoj dolini, recimo u San Francisku.
U Minhenu su se proteklih godina skrasili mnogi tehnološki koncerni: Amazon, Jahu, Majkrosoft, Gugl te brojni veliki i mali startapovi. Epl je u ovaj grad došao još devedesetih. Prema navodima jedne studije, prošle godine je Minhen prestigao Berlin kao nemački grad sa najviše startapova.
Stoga se Minhen tu i tamo u medijima već naziva „Isarskom dolinom“, po reci Isar koja teče kroz grad.
„Minhen je atraktivan, i to je predivno“, kaže Šaih. „Ali ne može biti da nastavnice i nastavnici, policajke i policajci – dakle srednja klasa – napuštaju grad i da time grad više nije mesto za dobar život.“
Minhenu trebaju dobra radna mesta
Bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) tradicionalno vlada najbogatijom nemačkom pokrajinom, ali već decenijama ne vlada Minhenom – to mesto drže Socijaldemokrate, a CSU je tek mlađu partner.
Bez obzira na to, političar CSU Klemens Baumgertner trenutno je u gradskoj upravi referent za ekonomiju i rad. Kaže da Minhen ne valja upoređivati sa Silicijumskom dolinom, i ne dopada mu se debata o tome ko bi trebalo, a ko ne bi trebalo da dođe u Minhen.
Baumgertner podseća da je Minhen još šezdesetih privukao kompaniju Simens, koja je nudila dobre poslove. Poslednjih decenija je Simens napuštao grad, kaže on, čime je ostala rupa. Takođe se smanjuje broj radnih mesta u automobilskoj industriji.
Zato je za ovog političara dobra vest što Epl više ulaže, tako, kaže, Minhen ide u budućnost. Baumgertner dodaje da neće svi zaposleni u tehnološkim preduzećima živeti u samom gradu – mnogi žive u manjim varošima i selima oko Minhena, jer mahom rade od kuće.
Kvartovi se menjaju
Mozes Volf, međutim, kaže da „ljudi koji rade u Eplu obično zarađuju velike pare“. Volf je poznati minhenski kabaretista, koji stanuje u četvrti Gernterplac. Tamo su nekada stanovali recimo i poznati reditelji Rajner Verner Fasbinder ili Fredi Merkjuri, frontmen Kvina.
Sve to je daleka prošlost. Nekadašnji umetnički kvart s propalim zgradama se pretvorio u vrlo traženu lokaciju za stanovanje.
Razvojem na tržištu nekretnina proteklih godina i pandemijom su se strukturne promene u Minhenu dodatno ubrzale. Na to dolazi inflacija.
Protekle sedmice je jedna gostionica dospela u medije zbog cene od šest evra za pola litre piva. Mnogi umetnici su proteklih godina odselili iz Minhena, kaže Volf. A mnogi studenti traže fakultete u manjim gradovima.
Problem sve veće skupoće je fenomen koji Minhen deli sa brojnim gradovima na svetu, kaže političar Baumgertner. Po njemu, dolazak tehnoloških koncerna pomaže da grad ne zaostane.
Od otprilike 7,5 milijardi evra gradskog budžeta, tri milijarde se ubire kroz porez na obrt, navodi Baumgertner. „Tome velikim delom doprinose tehnološka preduzeća locirana u Minhenu.“ Od toga novca, dodaje on, profitiraju kako kultura, tako i socijalna i javna infrastruktura.
Ali, šta je sa stanovima koje bi normalan čovek mogao da plati? U zlatna vremena Simensa u Minhenu, ovaj koncern je imao ovde svojih 2.300 stanova.
Nove tehnologije mogu da ugroze radna mesta,ključ u inovacijama i dodatnoj obuci
Preuzmite android aplikaciju.
