Удобност или како је познатије рећи зона конфора отвара питање храбрости, страха од промене, али и личног раста. Зашто је тешко напустити удобну зону и закорачити у непознато?
Природно јесте да нам је удобније у окружењу где су нам познати људи, навике, рутине, простори, где знамо шта нас чека, где је зона “сигурна”. Ово би укратко дефинисало зону конфора у којој знамо да се опходимо, јер је предвидива и због тога погодна да у њој и останемо.
Устаљени задаци, исти људи и околности често држе људе у окружењу, па макар им и не одговарало. Лакше је остати у зони удобности него испорачити ван граница удобности и искусити нешто ново, можда и боље за нас.
Зашто је толико тешко напустити зону конфора?
Страх од непознатог је први одговор зашто је тешко иступити из ове зоне. Свака промена је неизвесна, а сложићемо се да неизвесност буди страх, и због тога често остајемо у познатом, чак и када то није добро за нас.
Рутине и навике нас често држе да живимо на један те исти, устаљени начин, јер нам је тешко да направимо рез.
Сумња у себе често држи људе закључаним у месту, не допуштајући да поверују да су довољно способни или снажни да се изборе са новим изазовима и зато остају у месту закључани.
Понекад се не плашимо само да нећемо успети, већ и онога што би се могло десити када бисмо успели – нове обавезе, нови људи, нова очекивања.
Иако звучи удобно, много је недостатака које зона конфора носи са собом:
– не растемо, не стичемо нове вештине и не напредујемо када смо у оквирима зоне конфора,
– незадовољство ће се сигурно јавити када себи признамо да можемо више, а остајемо у оквирима где стагнирамо,
-жал за пропуштеним приликама, јер много лепих ствари и искустава чека управо ван граница зоне конфора. Али за то је потребно направити корак, јер их нећемо доживети ако остајемо у конфор зони.
Са друге стране искакање ван граница удобности омогући ће нам лични раст и развој, јер савладавање нових вештина омогући ће нам да растемо и постајемо сигурнији у себе, а самопоуздање расте све више и више.
Нови људи, идеје, шансе, све је то присутно ван оног што нам је већ познато. Када сами себе изненадимо, схватимо колико смо снажни, а то мења начин на који гледамо на живот, али и на себе.
Излазак из зоне конфора не треба да буде нагао, већ га треба започети ситним корацима. Не треба почети са нечим што нам је застрашујуће, већ урадити нешто што нам јесте мало непријатно, али не и фрустрирајуће. И наравно, не треба заборавити да је страх природан и да није команда, већ је само сигнал.
Зона конфора јесте сигурна зона, али док не почне да гуши. Како се каже: “Живот почиње изван зоне конфора.” Зато малим корацима треба ширити границе, јер тако долази слобода и јача и сигурнија верзија себе.
Од Дубаи чоколаде до зелене маче – Посластице због којих уништавамо планету
Преузмите андроид апликацију.
