Многобројни атари окружују Бегеч, а у једном од њих крије се римско војно утврђење са пристаништем под називом „Castellum Onagrinum“.
Утврђење је саграђено крајем 3. века нове ере, у доба цара Диоклецијана. Спада у ретке војне логоре које су грађене на простору Бачке, насупрот некадашње „Bononia malata“ – данашњег Баноштора.
„Bononia malata“ било је такође познато римско утврђење настањено тик уз Дунав.
Људи и у то време су схватали значај река, те су оба утврђења изграђена како би регулисала речни саобраћај.
„Castellum“ у преводу значи „мала тврђава“. Заузимао је површину од око 50 хектара, у дужини од око 600 метара поред обале Дунава.
Чувени „Onagrinum“ сврстан је у категорију културних добара од великог значаја.
Археолошка ископавања обављена су 1902, док су истраживањима 1967. и 1974-75. откривени делови јужног бедема, куле и темељне стопе делова пристаништа на обали Дунава.
Овакав изглед јасно указује на то да је сам „Onagrinum“ служио као заштита утврђења преко Дунава „Bononia malata“.
Археолози су утврдили и остатке сахрањивања из различитих периода.
На јужној страни комплекса налазила се касносредњовековна некропола и гробови из доба сеобе народа, а на претпостављеном северном бедему сарматска некропола.
Пронађени су гвоздени предмети, оружје, пољопривредни алати, али и фрагменти архитектонских камених елемената.
Иако се не може проценити тачно какав је био унутрашњи изглед утврђења, претпоставља се да је са спољне стране постојао мол зато што су пронађени стубови који су највероватније служили као нека врста пристаништа.
То и не треба да чуди с обзиром да је његова намена била управо контрола реке и саобраћаја на Дунаву.
Тврђава „Onagrinum“ највероватније је подигнута као нека врста заштите Баноштарске луке у којој је знао боравити и римски цар.
Вероватно је ту постојала нека скела која је повезивала римску границу са локалним варварским племенима… Таква утврђења, где год да су дизана, увек су преко биле неке луке или пристаништа.
Нажалост, не постоје тачне информације када је срушено утврђење, али претпоставља се да је то било у периоду пада Римског царства.
Оно што је битно напоменути јесте да је „Castellum“ била војна резиденција где су искључиво били настањени војници.
Постоје многе занимљивости везане за ово утврђење. Неки говоре да доласком Аустроугарске власти остаци тврђаве су били продавани као грађевински материјали.
Неки говоре да је много материјала узето одатле како би се подигне цркве у Бегечу и у Гложану.
Чињеница је да скоријих истраживања нема, а чини се да се не планирају нова. Остаје само сазнање да се у близини Новог Сада налазило војно утврђење из доба великог Римског царства.
Koji lokaliteti u okolini Novog Sada su na Listi svetske baštine „Uneska“?
Преузмите андроид апликацију.
