Од када је Нови Сад 1. фебруара 1748. године откупио статус слободног краљевског града, његови становници готово природно су прихватили да је статус нешто што се може пазарити, управо због тога смо веома лепо резоновали са једном паролом из познатог домаћег филма која каже: “Братко, кад имаш проблем и не можеш да га решиш со пари, ти го решиш со много пари!“
Међутим, колико је “пара“ и колико предака рођених на овом простору довољно да би се откупио статус “рођеног Новосађанина“?
Потреба да се делимо на ове и оне, довела нас је до тога да смо се, од поделе на оне који знају шта је “пициген“ и на оне који не знају за ову новосадску игру, грубо поделили на старосађане и дођоше.
Ипак, колико год нам неодољиве те поделе биле, на крају крајева сви смо људи, а једино по чему се разликујемо јесте временска одредница када су наши прабака и прадека населили Нови Сад.
То нам већ даје сигуран увид да ће се овдашњи дођоши за неколико стотина година бусати на неке нове и говорити како су заправо они истински Новосађани, а ови тек пристигли само примеса која нам квари град.
Поред тога ту је и претпоставка да су ови први, зваћемо их старосађани, чији су корени дубоко срасли са нашим лепим градом, умногоме супериорнији од ових других, дођоша.
Међутим, старосађанина више не можете препознати ни по узречици “гари“ као што је то раније био случај, јер је та реч већ увелико постала заоставштина неког давног и прошлог времена.
Не можемо чак ни по кабини на Штранду, јер кабина никад неће бити колико је ноблеса.
Међутим, постоји једна одредница па којој га увек можемо препознати у маси људи, а то је њихов став на ништа ново не ваља и да је раније све било боље.
“Мост? Шта ће нам мост? Некада се на сремску страну прелазило скелама, лагано.“
Ово митско биће на улицама се данас веома вешто сакрива, ваљда зато што је у мањини и зато што би својим ставовима неретко наишло на осуду.
Са друге стране, када год пожелите можете га наћи на Фејсбуку како на сваку објаву о свом граду, који је како каже најбајковитије место за живот био пре неколико деценија, искуцава негативне коментаре.
Уколико нека особа напише да нешто није знала, оно ће брже-боље написати “Новосађани то знају, није чудно да ви не знате“, чисто како би још једном потврдио да нисмо сви исти – неки су мало више, а неки смо мало мање Новосађани.
Уколико се отвара нови маркет, старосађанину неће ваљати и мораће да прокоментарише колико је то погубно за Нови Сад. “Ето, постали смо град пун фабрика и мега маркета, очајно“, изразиће своје незадовољство, присећајући се како је некад било лепо када је у једном насељу била само једна продавница.
Са друге стране, када оде у иностранство, биће одужевљен њиховим супер маркетима и тржним центрима и уместо обиласка музеја, највише времена ће провести шетајући по продавницама.
Најгласније ће да каже како заостајемо за светом, а најбурније ће да реагује на сваку промену која би нас приближила том истом “свету“.
Иако се ради о прилично “изумрлом“ типу Новосађанина на јавним местима, уколико желите да га намамите, довољно је да на Фејсбук окачите нешто лепо о овом граду, а онда… онда ће се догодити магија.
Могућност да изрази своје наздовољство на тему свега, из фотеље без много суочења са људима, биће прилика коју ни један примерак овог митског бића неће пропустити.
Јер, како то мислите да, уколико се асфалтира 80% улица у граду, његов фокус не буде на оних 20% које још нису стигле на ред?
Dan koji će vas razuveriti da je utorak najdosadniji dan u sedmici (utorak, 20. decembar)
Преузмите андроид апликацију.
