Иако су за равницу нетипични планински предели разноврсног геолошког састава Вршачке планине су ипак јединствене за подручје Аутономне покрајине Војводине.
Близина границе са Румунијом и Карпатским масивом указује на прекогранични значај Предела изузетних одлика ,,Вршачке планине“, а повезујући Карпате са Делиблатском пешчаром ово подручје представља и спону удаљених станишта за вука, строго заштићену врсту на подручју АП Војводине. Осим тога ово природно добро је проглашено Међународно значајним подручјем за птице.
Због липове и багремове шуме које преовладавају овим подручјем, планински простор у време цветања добија и специфична ароматична обележја, чинећи га у то време веома пријатним за боравак туриста и сакупљање лековитих цветова.
Највиша тачка АП Војводине се налази управо на Вршачким планинама, у питању је Гудурички врх са висином од 641 мнв који се наслања на Карпатски масив и представља природну везу биљног и животињског света планинских и равничарских предела. Од осталих врхова познати су Лисичја глава (590 мнв), Ђаков врх (449 мнв) и Вршачка кула (399 мнв).
Вршачке планине поседују и не мали културно-историјски значај (Вршачка кула, средњовековно утврђење из 14.века), а бројна места су везана и за историјске догађаје из 16. века. Са јужне стране планина налази се манастир Месић чије прво постојање датира из 1225. године, а са друге стране брда налази се манастир Средиште.
Укупна површина Вршачких планина заједно са Малим Вршачким ритом износи 5.328,86 хектара.
Вршачке планине су под заштитом од 2005. године, а Мали Вршачки рит од 2013. године одлукама Скупштине општине Вршац, док је на јучерашњој седници Скупштине АП Војводине усвојена нова одлука која обједињује ове две просторне целине сврставајући их у II категорију заштићених подручја, чиме се пружају веће могућности у заштити, унапређењу и одрживом коришћењу темељних природних вредности оба подручја.
Преузмите андроид апликацију.