У време историјских превирања на просторима Србије тешко је било окупити и сачувати српски род, а поготово имати услове и издвојити одређена новчана средства за друге подухвате.
Задужбина „Текелијанум“ представља управо један такав пројекат, пројекат у коме се у тешким временима даје на значају српској омладини и образовању, и чини се много више за народ спрам пуког преживљавања.
Шта је задужбина „Текелијанум“ и због чега је настала?
Задужбина „Текелијанум“ основана је 1838. године у Пешти, са циљем да као инситуција са званичним седиштем, просторијама и новчаним фондом омогући школовање свим српским ђацима – онима који имају и онима који немају финансије да наставе са својим усавршавањем.
Задужбина носи назив по њеном оснивачу Сави Текелији, имућном Србину који је био високо образован и цењен са визијом да то пренесе и на друге нараштаје, поготово на оне ученике чије финансије то нису допуштале.
Почетни фонд ове високо цењене српске задужбине био је сто хиљада форинти, две куће у Пешти, три дворца у Араду и 28 јутара земље.
Задужбина „Текелијанум“ састојала се од фонда за издржавање Текелијанума и дома за српске студенте. Тако се и смештај у згради делио на два крила, једног у коме су становали српски ђаци (А крило) и други у коме су били станови за издавање (Б крило).
Визија Саве Текелије
Сава Текелија био је изузетно интелигентан човек. Сматран је најобразованијим Србином свога времена. Његова се интелигенција није огледала само у школској спреми, био је први доктор права у Србији, али и у тадашњој Угарској, већ у томе што је схватајући значај образовања за колективни раст и развој државе применио свој финансијски и интелектуални утицај и основао једну од најзначајнијих установа Срба.
Познати ученици „Текелијанума“ сведоче о величини ове српске образоване установе. Велика имена Срба углавном су имали прилику да се школују овде. Познати ученици из Новог Сада били су Лаза Костић, Илија Огњановић, Миша Димитријевић, а Јован Јовановић Змај је једно време био управник „Текелијанума“.
Значај „Текелијанума“
У Текелијануму се нису школовали само ђаци из Новог Сада и Срби са простора који су били потчињени Аустроугарској монархији, већ и Срби и из других предела данашње Србије. То је тада представљало велику помоћ и наду младима и сиромашнима, да имају осећај сигурности, да знају да се могу ослонити на друге знамените и учтиве Србе, али и да када заврше своје школовање врате се у своју средину и унапреде своје место, као и да помогну остатку народа који се налази у тежој ситуацији.
„Текелијанум“ данас
Зграда „Текелијанум“ и дан данас стоји на истој адреси, у ужем центру Будимпеште, у улици Veres Pálné 17. Задужбина је деценијама постојала и чинила добробит српском народу, захваљујући њеном идејном творцу Сави Текелији.
1952. године задужбина је укинута од стране комунистичке власти и национализована.
1996. године Мађари су део зграде Текелијанум вратили Будимској епархији Српске православне цркве што је ипак омогућило да се мисија ове племените задужбине настави.
Пре две године обновљена је фасада зграде Текелијанума, а нада да ће се вратити време када ће се и институционо ова задужбина вратити, већ тиња.
Преузмите андроид апликацију.
