Од постанка Новог Сада, здравствена служба настајала је и развијала се у складу са друштвеним развојем и преображајем друштвене заједнице.
Током читавог 18. века у граду је постојала и традиционална и савремена европска медицина.
У другој половини 19. века дошло је до великих медицинских, научних открића чија је практична примена у свету, а самим тим и у Новом Саду, довела до побољшања општих здравствених прилика, укључујући и смањење смртности.
Зграда на Булевару Михајла Пупина 23, зидана у првој половини 20. века, има велики значај са аспекта здравствене заштите становништва не само у Новом Саду, већ и целе Србије.
Овај објекат један је од првих домова народног здравља у тадашњој Краљевини СХС, када је држава покренула пројекте како би народ добио адекватну здравствену заштиту.
У то време су о здрављу бринули приватни лекари, а држава је имала тек неколико болница и диспанзера.
Све је било хаотично и службе здравствене заштите нису биле повезане, тако да је тадашња краљевина почела да примењује организациони облик из Велике Британије, који је био прихваћен у већем делу Европе.
Године 1923. оснива се Дом народног здравља као средишна матична установа за подизање општег здравственог стања становништва.
Зграда у којој је смештен некадашњи Дома народног здравља налази се на Булевару Михајла Пупина 23 (некадашњи Булевар краљице Марије) и један је од првих објеката изграђених на локацији Малог Лимана.
Неколико година по завршетку Првог светског рата започети су обимни грађевинско-урбанистички радови на засипању плавних терена уз Дунав, што је био основни услов за изградњу модерног дела града.
Нацрт и пројекат урадио је чувени руски архитекта Јуриј Николајевич Шретер који је са тим здањем успео направити умањену реплику санкт-петерсбушког Сената и Синода.
За Нови Сад је значајно да поред грађевинског наслеђа новосадских и војвођанских српских архитеката има здања из опуса Руса од којих су многи били већ афирмисани архитекти још у царској Русији.
Како је Шретер био припадник не мале групе руских избеглица, која се након Октобарске револуције населила у Новом Саду, у његовом пројекту овог објекта осећа се потреба да своја носталгична сећања на урбани простор из којег је силом прилика био отргнут, пренесе на нову средину у којој се нашао.
Двоспратна зграда захвата већи део угаоне парцеле, иза које је нешто касније уређен простор Дунавског парка.
Најупечатљивији изглед објекта представља шест масивних јонских стубова, који висином обухватају први и други спрат.
Унутрашњост зграде је решена потпуно функционално за потребе здравственог објекта тог времена.
Међу финансијерима градње била је руска здравствена служба, а помогле су и донације многобројних добротвора међу српским народом.
Ова зграда од свог оснивања није мењала намену и остала је до дан данас у служби лечења грађана, а данас је познатија под именом Дом здравља Булевар.
Већ читав век генерације Новосађана долазе у ову амбуланту, првенствено код лекара опште праксе.
Зграда је под заштитом Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада.
Преузмите андроид апликацију.
