Да ли сте знали да је нашим бакама било сасвим природно и свакодневно да виђају брашно у ринфузи? У току седамдесетих и осамдесетих година прошлога века, појавила се масовна употреба једнократних пластичних кеса као и употреба амбалаже за производе који претходно нису били паковани.
Наши стари нису имали избор куповине различитог тропског воћа, нити су млеко куповали из пластичних флаша. Баке су у трговинским радњама наилазиле на свеже локално воће и поврће које се паковало у папирне кесе, а напици су се налазили у стакленим боцама које су се враћале.
Иако смо раније, свесно или несвесно, били више заштитнички настројени ка природи, индустријализација, и уз њу неокапитализам, подстакли су прекомерну употребу природних и синтетичких материјала како би се задовољиле потребе све бројније популације на земљи – нас.
Тада, еколошки критеријуми гледани су као економско оптерећење, док се сада у постиндустријској ери, заједно с енергетским критеријумима, посматрају као неопходност.
Масовна производња заснована на традиционалним принципима довела је до тенденције пораста количине отпадног материјала и када је проблем заштите животне средине преузео примат ка одрживом развоју, главни фокус је премештен на стварање новог концепта производа са другачијим вредностима.
Проблем заштите животне средине један је од основних фактора због којег се, еколошки одговорне компаније, све више опредељују за папирне амбалаже у које пакују своје производе.
У складу са еколошким принципима, тежи се ка томе да папирна амбалажа постане важан део целокупног идентитета једног производа. На тај начин доприноси се смањењу загађења ваздуха, воде и земљишта, као и очувању естетске димензије чисте и здраве животне средине.
Картонска и папирна амбалажа јављају се као најприхватљивије опције, а њихове предности су многобројне јер су оба материјала лака, имају добра механичка својства, лако се обликују и што је најважније –лако се разграђују.
Од када је 1867. године нађен процес добијања целулозе од дрвета до данашњег дана, скоро сви папири се добијају његовом прерадом или преко рециклаже користимо постојећи картон и папир.
Основне влакнасте сировине као што су дрвењача, техничка целулоза и полуцелулоза чине око 90% укупне сировине за израду папира, а како бисмо потпомогли процес производње папира, морамо бити упознати с чињеницом да није потребно обрађивати нове дрвенасте биљке већ само разврставати отпад према свом пореклу.
У Новом Саду постоји неколико рециклажних центара који су специјализовани за папир. У нашем граду, такође, постоје компаније које се баве производњом еколошки прихватљивих амбалажа, а све више удружења за младе, кроз различите пројекте активности, подстиче употребу цегера односно платенених торбица као замену за једнократну пластичну кесу.
Поједине продавнице у светским метрополама прелазе на чисто ринфузну робу са идејом да потрошач долази са својим цегером, теглом или посудом. Да ли Вас интересује такав вид куповине?
Град Нови Сад донео је Одлуку о забрани коришћења пластичних кеса на месту продаје роба и услуга, чија је примена започета од 1. јануара 2021. године, а допуштено је користити кесе које су биоразградиве.
С обзиром да се не смемо водити добро познатом, симболичном реченицом Луја XV „после мене потоп“, потребно је предузети све неопходне мере и послушати приче наших бака које су већи део намирница куповале без икаквих пластичних омота.
Потребно је критички размотрити да ли нам нове технологије паковања и чувања хране заиста помажу или стварају непотребан отпад, а с циљем да се производ боље прода.
EkOtisak radionica 24. februara – Zašto brza moda nije rešenje?
Преузмите андроид апликацију.
