У самом срцу Новог Сада, у Николајевској улици, стоји зграда која је некада била средњошколски интернат за девојчице.
Међутим, ретко ко данас размишља о историји и разлозима оснивања ове значајне институције. Та зграда је у периоду од 1890. до 1941. године била дом за Српски учитељски конвикт, високо поштовану просветно-културну установу.
Идеја о оснивању конвикта потиче од Гавре Путника, учитеља из Руме, који је 1888. године предложио да се учитељи удруже и формирају конвикт у Новом Саду.
Ова институција је имала за циљ да пружи бесплатан или финансијски доступан стан, храну, огрев, светло и надзор за децу учитеља током школовања, а припадници конвикта су такође имали привилегију лечења у случају болести.
Оснивање конвикта датира из 1889. године када је формиран приређивачки одбор.
Аркадије Варађанин из Велике Кикинде, познати просветни радник, изабран је за председника и касније директора конвикта. Правилник је потврђен од стране мађарске владе 1890. године, подржан од стране градоначелника Стевана Поповића Пеције.
Куповином куће на углу улица Николајевске и Ђуре Јакшића 1896. године, као и плаца на углу Милетићеве и Николајевске, изграђено је женско одељење конвикта. Додатном куповином празног плаца између две зграде 1897. године, изграђен је спрат у средишњем делу.
Од 1890. до 1941. године, кроз конвикт је прошло 3.878 питомаца, 2.618 мушких и 1.260 женских.
Велики број њих био је из Срема, Бачке и Баната, али и из Славоније, Источне Босне и Шумадије. Учитељска деца су плаћала половину трошкова боравка, док су остали ученици плаћали пун износ.
На жалост, конвикт је престао са радом за време окупације 1941. године, али је његов значај и наследство и данас живо сведочанство богате образовне и културне историје Новог Сада.
Đorđe Tabaković: Najveće ime novosadske moderne arhitekture (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.