Највише признање које Југословенска кинотека додељује за изузетан допринос развоју филмске уметности, Златни печат, уручено је вечерас на Дан Кинотеке, редитељу и сценаристи Бори Драшковићу на свечаности у сали „Макавејев“.
На Дан Кинотеке, 6. јуна, што је датум прве филмске пројекције у Београду и на Балкану 1896. године, по традицији почео је и Фестивал нитратног филма.
Вршилац дужности директора Југословенске кинотеке Александар Ердељановић пре него што ће уручити Златни печат, осврнуо се на стваралачки опус Драшковића, а приказан је и видео са инсертима из његових остварења.
Великан српске и југословенске кинематографије, примајући Златни печат, поздрављен дугим аплаузом многобројних колега, пријатеља и чланова породице, изјавио је да међу свим наградама које су добили његови филмови ова има посебно место.
Он је додао и да је Кинотека за њега „свето место“ и да је за његову генерацију била „храм маште и слободе“, где су, како је навео, „научили све о филму“.
У част славног редитеља, чије стваралаштво од пет играних и више документарних филмова одликују хуманистичке вредности и дубоко разумевање људских односа, Кинотека је организовала посебан циклус његових остварења 4. и 5. јуна.
За отварање 28. Фестивала нитратног филма, поводом 130 година од прве филмске пројекције у Србији, одабран је документарни филм „Лимијер! Авантура почиње“ (2016) Тијерија Фремоа, који садржи 108 кратких филмова браће Лимијер, уз ауторове коментаре.
Претходно је приказан, први пут у Србији, недавно пронађени кратки филм „Убиство српске краљевске породице“ (1903), у продукцији француске куће Браћа Пате.
До 15. јуна на програму фестивала између осталих су и класици – „Сестре из Гиона“ (1936) Кенђија Мизогучија, „Успон Луја XIV“ (1966) Роберта Роселинија, „Мала Лиза“ (1930) Жана Гремијона, „Ђаволова рука“ (1943) Мориса Турнера.
Срби из Косовског Поморавља заједно на гласање, са српским тробојкама
Преузмите андроид апликацију.
