Nadimak Islanda, “zemlja vatre i leda”, možda zvuči kao kliše, međutim, to jeste i najkraći realan opis ovog jedinstvenog ostrva. Island, zaleđena stena u severnom Atlantiku, prošarana crnim putevima magme, mesto je susreta dve pomalo zavađene tektonske ploče, gde zemlja može u svakom trenutku da se rascepi i štrcne lavu, a vulkan iskašlje pepeo i poremeti avionski saobraćaj i hiljadama kilometara daleko.
“Zlatni krug” predstavlja lako dostupnu turističku turu i prvi skup atrakcija koji obilaze turisti kada stignu u zemlju najsevernije prestonice Evrope. To je ustaljena ruta koja povezuje brojne prirodne atrakcije na Islandu. Neke od njih su Nacionalni park Tingvelir (Þingvellir), geotermalno područje Gejzir (Geysir), vodopada Gulfos (Gullfoss) i vulkansko jezero Kerid. Ova kružna tura duga je nešto manje od 230 kilometara i obično se izvodi u jednom danu, s obzirom da je prva atrakcija udaljena svega pedesetak kilometara od Rejkjavika.
Iako duž “Zlatnog kruga” postoji mnogo zanimljivih stanica, ovo su četiri najpoznatije.
Tingvelir – prvi nacionalni park na Islandu
Obično je prva stanica “Zlatnog kruga” nacionalni park Tingvelir, mesto drevnog parlamenta Vikinške zajednice. Osim što je geološko žarište, jer baš tu se spajaju dve tektonske ploče, on je i najvažnija istorijska lokacija na Islandu, budući da je imao centralnu ulogu u borbi za nezavisnost Islanda. Ovde su Islanđani proglasili nezavisnost od Danske i odlučili da prihvate hrišćanstvo.
Zbog svega toga, Tingvelir se smatra rodnim i samim tim “najsvetijim” mestom nacije. Godine 2004. proglašen je UNESCO svetskom baštinom, opisanom kao mesto s „dubokim istorijskim i simboličkim asocijacijama za stanovnike Islanda“.
Osim istorijske važnosti, Tingvelir je jedno od retkih mesta na svetu na kojem se može šetati pukotinom između severnoameričke i evroazijske tektonske ploče. Oni najhrabriji, otporni na hladnu vodu, mogu čak i zaroniti između njih.
Područje vrućih izvora Gejzir i Strokur
Druga i verovatno najzabavnija stanica u “Zlatnom krugu” je vrlo aktivno područje vrela Gejzir, po kome su ostali gejziri inače i dobili ime. Na ovom lokalitetu posetioci imaju jedinstvenu mogućnost da hodaju među uzavrelim blatnjavim jamama sa jezercima koja isparavaju sumpornu paru, ali i da ih poprska eksplozija nekog od gejzira.
Iako liče na veštičije lonce, naučno objašnjenje za ovu pojavu nema veze sa bajkama, te kaže da se voda iz barice koja polako tone kroz zemlju pretvori u paru kada stigne do rezervoara lave, a zatim zbog velikog pritiska bude izbačena napolje.
Ove “eksplozije” mogu biti vrlo male, od svega nekoliko centimetara, međutim, u slučaju najaktivnijeg gejzira Strokur erupcije dosežu čak i do 80 metara u vis.
Strokur je ujedno i najaktivniji gejzir, te pozdravlja posetioce svojom džinovskom fontanom na svakih šest do deset minuta.
Gejzir centar u sklopu “Zlatnog kruga” nudi izložbe i informativne prezentacije tokom cele godine, a ulaz je besplatan. Teško je reći koliko je vremena potrebno da se lokalitet poseti jer je privlačnost erupcija gotovo magična te posetioci satima odlažu odlazak, kako bi još jednom videli “još samo sledeću”.
Gulfos vodopadi
Na samo desetak minuta od Gejzira nalazi se moćni kompleks vodopada Gulfos. Gulfos u prevodu znači “Zlatni vodopad” i po njemu je čitav “Zlatni krug” i dobio ime.
Ono što vidimo na fotografijama dok se pripremamo za put ne dočarava ni delić neverovatnih sila prirode koje predstavlja ovaj vodopad. Pre svega, nemoguće je prikazati Gulfos na jednoj fotografiji, jer će, osim njegove dimenzije, uvek nedostajati i zaglušujuća buka i ogromna sila s kojom se voda sliva.
Svuda oko vodopada postoje staze, te se on može sagledati iz mnogo različitih uglova, a velike su šanse da bude “ukrašen” i ponekom dugom.
Kerid vulkansko jezero
U povratku ka Rejkjaviku obavezna stanica je Kerid – jezero koje se nalazi u vulkanskom krateru. Jezero je safirno plave boje, a okružuju ga crvene vulkanske stene i zelena mahovina što čitav prizor čini nadrealnim, kao i mnogo toga na Islandu. Zimi je jezero smrznuto i služi kao klizalište za najveće avanturiste.
Polarni svetlosni spektakl– aurora borealis
Autor teksta: N. Košta
Preuzmite android aplikaciju.
