Светска цена злата је у протеклих годину дана скочила за чак 20%, а у последњој деценији за преко 80%. Поред тога централне банке широм света купују све више жутог метала – у протекле две године ове институције су купиле преко 2000 тона злата, међу њима предњаче Кина и Турска.
Народна банка Србије је такође укључена, од 2012 до данас златне резерве Србије су скочиле за преко 30 тона и данас стоје на 46,5 тона – највише на Западном Балкану.
Шта чини злато тако атрактивном инвестицијом за централне банке и приватне инвеститоре?
Не тако давно читав свет је био под златним стандардом и све папирне валуте су биле поткрепљене жутим металом. Ово је некада била пракса широм света, централне банке би обавезале своју емисију новца са количином злата које поседују. Људи су могли свој новац да понесу у банку и заузврат добију еквивалентну количину злата.
Током периода златног стандарда тржишне флуктуације су биле мање драстичне и инфлација је била, колико толико, под контролом.
Нажалост, током 20. века, уочи силних ратова, револуција, и геополитичких тензија, већина влада је напустила златни стандард. Он је сметао владама да врше слободну емисију новца, која им је требала како би финансирали војне операције кроз инфлацију и обвезнице.
Последња валута, уједно и најбитнија јер је светска резервна валута, која је напустила златни стандард је амерички долар. Председник Ричард Никсон 1971. доноси најрадикалнију одлуку у модерној монетарној историји – суспендује златни стандард.
Очекивана последица ове одлуке је била читава деценија стагфлације у западном свету, јер су се валуте штампале без икаквог покрића.
Преузмите андроид апликацију.
