Познати и признати научник Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. године у Идвору у Банату. Надимак “Идворски” дао је сам себи по родном месту. Његови родитељи, Константин и Олимпијада, иако неписмени земљорадници, саветовали су свог сина од раног детињства да иде у свет и бави се науком.
Основну школу завршио је у Идвору, након тога је 1896. године уписао гимназију у Панчеву. Поред школовања, млади Михајло је помагао својим родитељима око посла и куће. Природне науке заволео је у средњој школи, његов труд, потенцијал и даровитост препознао је наставник Кос који му је омогућио да након гимназије отпутује на студије у Праг 1872. године. Такође, током свог школовања, Пупин је постао члан покрета “Омладина српска”.
Међутим, након изненадне смрти оца он продаје своје књиге и одело како би купио бродску карту која га је водила из Хамбурга у Њујорк.
Пупинов пут до Америке трајао је 14 дана, иако је имао само 5 центи у џепу његова амбиција била је огромна. Своје прве дане у Њујорку провео је гладујући, међутим убрзо проналази посао у Филаделфији од којег је зарадио свега пар долара.
Пупин је обожавао Куперову библиотеку у којој се често грејао и учио енглески језик. Током свог боравка у Америци, упознао је пријатеља из Немачке који му је пронашао бољи посао и место за боравак. Поред посла, уписао се у Куперову вечерњу школу где се истакао као изузетан математичар. Следећи циљ био му је Колумбија универзитет за који се припремао чак две године!
Михајло Пупин 1879. године коначно постаје академски грађанин и своју прву годину на универзитету завршава одличним успехом који му доноси вредне награде. Како би обезбедио новац за свакодневне потребе, Пупин се бавио давањем допунским часовима, рвањем и пољским пословима.
Након успешно завршених студија упућује се ка Европи
Пупин на Кембриџу проводи шест година проучавајући физику и електротехнику. На првој години студија слушао је многобројна научна предавања која су допринела његовој каснијој науци.
Након тешког периода и успешно завршених свих студија, 1892. године Михајло Пупин постаје наставник на Универзитету Колумбија где је радио све до 1929. године.
Његов положај професора теоријске електротехнике усмерио је његово интересовање на проучавање електромагнетних феномена.
Михајло Пупин је током свог научног и експерименталног рада донео значајне закључке значајне за области вишеструке телеграфије, бежичне телеграфије и телефоније, затим рендгенске технологије, а дао је и велики допринос развоју електротехнике.
Његово највеће откриће – Пупинови калемови омогућили су пренос телефонских разговора на велику даљину.
“Мале ствари могу имати велики утицај на каснији ток догађаја у нечијем животу.” – Михајло Пупин
Добитник је многих научних награда и медаља, био је члан Америчке академије наука, Српске краљевске академије и почасни доктор 18 универзитета.
Улице, школе, музеји, институти… данас носе назив по цењеном српском физичару, електроинжењеру и проналазачу.
Преузмите андроид апликацију.
