Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануеле Жиофре рекао је данас да су односи Србије и ЕУ током протеклих 20 година, од Солунског самита, ишли узлазном линијом, да је остварен напредак на многим пољима, али да је „на столу још много нерешених питања“ на које је потребно дати одговор.
„Много ствари се догодило и однос ЕУ и Србије више није исти. Наши односи су сазрели у вези с много питања од тада. Догодила се визна либерализација неколико година након Солунског самита, а „усидрили смо“ Србију у економију ЕУ на веома значајан начин – јаким инвестицијама“, рекао је Жиофре на на панелу „Солунски ентузијазам – 20 година касније“ који је организовао „Европски покрет“ у Србији и „Фридрих Еберт“ фондација Београд у оквиру серије панела „Разговори о будућности Србије“.
Додао је да су последњих година чак 60 одсто директних страних инвестиција у Србију „донеле“ компаније из ЕУ, да је трговинска размена процветала, да велики део спољнотрговинске размене Србије отпада на земље ЕУ, а да су последњих година повећана и финансирања средствима из фондова ЕУ.
„У последње три године алоцирали смо 400 милиона евра како би смо помогли изградњу инфраструктуре у Србији, али и помогли правосудне, образовне реформе“, навео је Жиофре.
Додао је да се доста тога променило и у самој ЕУ у последњих 20 година.
„Видели смо да су се ствари драматично промениле. Сведоци смо многих криза. Догодио се Брегзит, финансијска криза, ковид криза. Догодила се и миграциона криза која је заједничка јер је и Србија њом директно погођена“, рекао је Жиофре.
Нагласио је да су те кризе створиле многе проблеме из којих су се изродила нека нова решења.
„Наравно ЕУ мења и своју економију, јер „зелени договор“као реакција на климатске промене захтева велике промене у многим областима“, истакао је Жиофре и додао да те промене ЕУ очекује од свих кандидата чланица па и од Србије.
Жиофре је додао да се највећа промена и изазов у политици ЕУ догодила 24. фебруара 2022. године, када је Русија напала Украјину.
„Разумемо да овај дуготрајни процес придруживању у коме Србија учествује са другим земљама западног Балкана од Солунског самита до данас не може бити неограничено дуг. Данас имамо нове земље кандидате – Молдавију и Украјину. Грузија је изразила интерес такође. И знамо да с циљем да ојачамо заједно, морамо и оживети процес придруживања“, рекао је Жиофре.
Потпредседница Народне скупштине и председница Одбора за европске интеграције Елвира Ковач напоменула је да Одбор за европске интеграције постоји од када је Србија започела преговоре о придружењу са ЕУ а да је чињеница да се у последњих годину и по дана на пољу преговора о приступу ЕУ „ништа спектакуларно није догодило“.
„Нисмо отворили нови кластер. Нисмо чак отворили ни она поглавља која стоје већ дуго у процедури. Јасно је да је све то највише због геополитичке ситуације и због рата у Украјини“, навела је Ковач.
Додала је да је последњих годину и по дана „услов свих услова“ усклађивање спољне политике Србије са Бриселом и дијалог Београда и Приштине.
„Некако проширење уопште није популарна тема, али је поново дошла у фокус чим су Молдавија и Украјина добиле статус кандидата. БиХ је добила статус кандидата. Северна Македонија и Албанија су ушле у процес преговора. Само у Србији и Црној Гори у последњих годину дана се ништа спектакуларно не дешава“, оценила је Ковач.
Ковач је додала да је такође важно објаснити грађанима зашто је важно да Србија приступи ЕУ јер, како је додала, из године у годину расте евроскептицизам.
У Грчкој је 21. јуна 2003. године одржан самит ЕУ на ком су тадашњи шефови држава те заједнице усвојили декларацију о Западном Балкану, поручивши земљама које географски припадају том простору да су добродошли у ЕУ, а да ће брзина процеса придруживања зависити од самих земаља кандидата понаособ.
Од 2003. па до данас од земаља које су припадале „југосфери“ ЕУ су приступиле само Словенија (2004. године) и Хрватска (2013. године).
Hil: Priština će snositi posledice jer nije poslušala savete SAD
Преузмите андроид апликацију.
