Током зимских месеци већина нас нерадо излази напоље уколико не мора, а хранимо се калорично држећи се уврежене предрасуде да хладно време тражи јаку храну.
Нутрициониста Ана Тодоровић и проф. др Сања Мазић напомињу да постоји храна која ће нас угрејати, али да то није јако масна, као и да ћемо се пре разболети ако седимо код куће, а не ако изађемо напоље.
Није свеједно шта једемо зими, као што није свеједно шта једемо у било које годишње доба, а начин исхране у току зиме може да нам диктира то како ћемо се осећати и каква ће нам бити радна енергија, напомиње нутрициониста Ана Тодоровић.
„Постоји и храна која греје, наравно. На пример, познато је да у Русији која има веома хладне зиме, доста се конзумира хељдина каша. И заиста није заблуда да постоје намирнице које могу да нас греју“, додаје Тодоровићева.
Постоји велики број намирница које имају овакав ефекат на наш организам. Поред поменуте хељде, добра је и овсена каша, којој је потребно додати неки мало маснији млечни производ, додаје нутрициониста, јер се зна да и мало маснија храна има добар термо ефекат.
Ту су и орашасти плодови, али и месо, риба и јаја које су пуне беланчевина и имају својство загревања организма.
Проф. др Сања Мазић са Катедре за медицину спорта, Медицинског факултета у Београду, објашњава да су у питању намирнице које у процесу варења разграђивањем ослобађају енергију, што нас греје.
„Најбољи пример су можда протеини, пошто су то намирнице које имају велики топлотни еквивалент“, додаје професорка.
Храна која ће нас угрејати
Уколико желимо да нас поред одеће и храна угреје, било би добро да једемо хлеб од овсеног или хељдиног брашна. Може да се уврсти и нешто масније, на пример путер или сланина. Ко воли блаже варијанте, ту је авокадо. Уз то, добро је пити умерено топао чај, посебно од ђумбира који ће нас сигурно угрејати, наводи Ана Тодоровић.
За ручак је најбоље јести месо из супе или чорбе и поврће као што су шаргарепа, целер, цвекла које имају добар термо ефекат.
За вечеру појести нешто протеинско, као филе белог меса и неко поврће, саветује нутрициониста.
Воду треба пити и током зиме
Многи од нас зими пошто нема врућина готово као да забораве да треба пити воду, али како наглашава Мазићева, треба имати у виду да врућина постоји у затвореном простору, нарочито сада када грејањем додатно исушујемо ваздух.
„Тако да поред оних осам класичних чаша воде, које увек саветујемо, било би добро додати још две чаше воде, нарочито ако излазимо напоље, ако је ветровито и ако се бавимо физичком активношћу“, напомиње.
Напољу се нећемо разболети ако се лепо обучемо
Физичка активност током зиме нам јако помаже да побољшамо имунитет и већа је вероватноћа да ћемо се разболети уколико стално седимо у кући, а не напољу, напомиње др Мазић.
Физичка активност треба да буде умерена и да се пре тога загрејемо. Такође је веома важно адекватно се обући.
„Најважнији су крајеви нашег тела, јер то може бити и проблем, а то су нос, уши, прсти, нарочито прсти на ногама које треба загревати. Облачити се слојевито, а данас постоји јако пуно материјала који су прилагођени за вежбање на хладноћи“.
Уколико ћемо бити толико физички активни да ћемо се знојити, никако не би требало да облачимо памучну одећу јер памук задржава воду. Уколико је у питању само умерена шетња, може се носити било шта што нам је пријатно за кожу.
Такође, зими ћемо потрошити више енергије ако смо активни јер се један део енергије троши и на загревање организма.
Јака и масна храна нас неће угрејати
Превише масна храна нас неће загрејати, али може довести до поремећаја липидних параметара, попут холестерола и триглицерида што угрожава срце и крвне судове, наводи нутрициониста
Масна храна би требало да се уноси само током преподнвних сати, а оброци морају бити добро избалансирани, подељени у пет оброка у току дана. У току зимских месеци је добро да настојимо да свакодневно имамо један топао оброк – чорбу, супу и доста поврћа, мало меса или рибе, саветује Ана Тодоровић.
Reč nutricioniste: Šta se dešava u našem organizmu kad se skidamo sa šećera
Преузмите андроид апликацију.
