Медведица Дуња се, након изласка из јазбине, није уплашила сопствене сенке и није се вратила у своје склониште.
Данас, на Сретење Господње, посетиоци београдског Зоолошког врта били су сведоци како се медведица Дуња, након изласка из јазбине, није уплашила сопствене сенке и није се вратила у своје склониште. Овај гест, према дугогодишњем народном веровању, најављује скори крај зимских неприлика и долазак топлијих дана.
Дуња је, као прави метеоролог у крзну, изашла пред посетиоце Зоо врта и храбро прошетала, показујући да јој хладноћа не представља препреку. На тај начин је, незванично, објавила проглас о скором преласку у пролећни период. По традицији, управо понашање медведа на Сретење може да укаже на то да ли ће зима наставити да влада још дуго, или ћемо ускоро дочекати прве весника пролећа.
“Дуња је напољу упорно чекала и није хтела да се врати назад, очигледно да зима неће дуго трајати, што значи да медведи не хају за хладни талас који ће да дође”, рекао је биолог Кристијан Овари за Танјуг и додао да Дуњи данас ни киша није сметала.
Вишња и Јагода, Дуњине две сестре, мало су лење и још нису пробудиле, казао је Овари и додао да лично воли да каже да се “шминкају за посетиоце”. Према речима Оварија, Вишња, Дуња и Јагода су лепе медведице које су дошле из прихватилишта из Мађарске у које су стигле у веома лошим условима. Овари је оценио да је мечка као метеоролог прилично прецизна: од 60 до 75 одсто, док су прогнозе које мрмот доноси тачне око 40 одсто.
Сретење Господње
Велики православни празник који се у Србији обележава и као Дан државности, има дубоке корене у народним обичајима који се везују за циклус годишњих доба. Верује се да се на овај дан срећу зима и лето, а праћењем животиња, у овом случају медведа, можемо добити драгоцене информације о будућем времену. За разлику од Дуње, уколико би медвед, уплашен сопственом сенком, побегао назад у јазбину, то би значило да ће зима трајати још шест недеља.
Ова традиција није специфична само за српски народ. Слични обичаји постоје и у другим културама, попут немачких земаља, где улогу прогностичара игра јазавац. Из немачке традиције, преко досељеника у Пенсилванији, израстао је чувени Дан мрмота у Панксатонију, где мрмот предвиђа дужину зиме, и то 2. фебруара, што одговара Сретењу по новом календару.
Док се Србија данас присећа своје историје и слави државност, београдска медведица Дуња је, на свој начин, пружила наду у брзи долазак пролећа. Њена храброст и неплашљивост можда су само случајност, али су свакако донеле осмехе на лица бројних посетилаца и подсетиле на важност очувања народних обичаја и веровања. Остаје да видимо да ли ће Дуњине речи, изражене кроз њено понашање, бити потврђене и од стране метеоролога.
Преузмите андроид апликацију.
