Жетва у Србији ће ове године поранити 15 до 20 дана због временских услова и очекује се просечан род, просечан принос пшенице ће бити између 4,7 и пет тона по хектару, а укупан род око три милиона тона, оценила је директорка Удружења „Жита Србије“ Сунчица Савовић на догађају „Дан житара“ током Сајма пољопривреде у Новом Саду.
Удружење за унапређење производње и извоз житарица Жита Србије на 91. међународном пољопривредном сајму уприличило је Дан житара који је осим представника држава, окупио и стручњаке, научнике, произвођаче, прерађиваче и извознике.
Као и на свим претходним сајмова, и ове године је било речи о извозним резултатима у прошлој години, билансу најважнијих ратарских култура, као и о проценама приноса и квалитета зрна у предстојећој жетви, објављено је на сајту Новосадског сајма.
„Жетва ће ове године поранити 15-20 дана, због временских услова, а очекујемо просечан род. Нажалост, јесенас смо имали сетву у којој се штедело на декларисаном семену и минералним ђубривима, па ће у држави просечан принос пшенице бити између 4,7 и пет тона по хектару, а укупан род око три милиона тона. Приноси ће варирати, чак и у истом атару, у зависности од врсте земљишта и примењене агротехнике, али је чињеница да рекорде не очекујемо“, рекла је Савовић.
Она је додала да не очекује ни спектакуларан квалитет пшенице као пре две године, а уколико не буде падавина до жетве, у најбољем случају може се очекивати квалитет из прошле године.
Што се тиче цене, рекла је Савовић, почетком ове недеље трговало се по цени од 23 динара за килограм пшенице старог рода.
„У овом тренутку верујем да су пољопривредници задовољнији ценом у односу на ону од пре две недеље јер је евидентно да у протеклих десет дана расте цена пшенице и старог и новог рода. Није добро што је, имајући у виду да очекујемо добар род и имамо рекордне залихе старе пшенице, тренд на нашем тржишту да чим цена иде нагоре престаје трговина, у нади да ће хлебно жито бити још скупље“, рекла је Савовић.
Говорећи о залихама и тржним вишковима, Савовић подсећа да су домаће потребе за пшеницом између 1,5 и 1,6 милиона тона, да се у нову тржишну годину улази са вишковима од најмање 1,5 милиона тона.
„Ако макар половина новог рода буде доступна за завршне залихе и извоз, то значи да ћемо имати више од 2,5 милиона тона пшенице слободне за страна тржишта“, оценила је Савовић.
Коментаришући извоз од прошле године Савовић је оценила да је извоз више од два милиона тона житарица и уљарица задовољавајући.
„Захваљујући прерађивачкој индустрији, Србија је од извозника непрерађене соје постала значајан извозник прерађевина сојиног уља и сојине сачме. Поставили смо и рекорд у извозу уљане репице и постали значајан снабдевач Европске уније репичином сачмом и уљем“, рекла је Савовић.
Удружење Жита Србије традиционално је на Дан житара доделило повеље најуспешнијим извозницима житарица и уљарица.
Преузмите андроид апликацију.
