Спорт који је своје корене пронашао у Чешкој 1905. године, брзо је освојио срца и домове у нашем региону током 20-их година прошлог века, посебно у појединим градовима као што су Нови Сад и Београд – зове се хазена.
Иако је широм света играла оба пола, хазена је на домаћем терену била резервисана за жене, док су мушкарци судили утакмице.
Мушкарци су одбијали да је играју, али су радо навијали с трибина јер је спортски дрес укључивао сукњу изнад колена како би се обезбедила слобода покрета.
Екипа у хазени се састојала од седам играча, укључујући голмана.
За разлику од рукомета, тимски задаци били су прецизно распоређени, ограничавајући кретање играча у терену подељеном на три трећине. Хазена, иако данас у Србији није популарна, током међуратног периода од 1921. до 1941. године била је изузетно омиљена.
Назив за ову игру лоптом дошао је од чешке речи „хазети“, што значи бацити. Слична савременом рукомету, хазена се играла на отвореном терену правоугаоног облика, величине 48 са 30 метара. Утакмица је имала два полувремена од по 25 минута, а екипа се састојала од седам играча, укључујући и голмана.
Иако су хазену могли играти и мушкарци и жене, у Србији је постала искључиво „женски спорт“, са порастом интереса након Првог светског рата. Ова игра је већ била популарна у Хрватској и Словенији, а наишла је на добар пријем и у Србији.
Убрзо су основане хазена-секције унутар јеврејских организација у градовима попут Новог Сада, Винковаца, Славонског Брода, Сарајева, Сремске Митровице и Земуна. Јеврејска омладина је показала посебан интерес за овај спорт у време када су друштвене норме често ограничавале женско бављење спортом.
Тешко је утврдити ко је био први „прави отац“ хазене, будући да се појавила готово истовремено у неколико градова са временским разликама од само месец дана.
Након Другог светског рата, хазена је у Србији постепено излазила из фокуса, а модерни рукомет, који се све више ширио, увео је нова правила и довео до гашења хазена савеза.
Иако данас хазена није активан спорт у Србији, остаје део спортске прошлости који је обележио једно значајно раздобље.
Novosađani izglasali: Žele skijalište na Fruškoj gori – evo kako je to nekada izgledalo (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
