Захваљујући преданом раду, посвећености и љубави према одбојци, Женски одбојкашки клуб “Футог“ изнедрио је много одбојкашица које су касније оствариле каријере у том спорту.
Наставак те традиције најавиле су пионирке 2007. и 2008. годиште, које су прошле године, упркос пандемији, забележиле успех за своју генерацију.
Ни пандемија ни касни термини тренинга нису удаљили младе одбојкашице Футога од своје највеће љубави – одбојке. Звук лопте и ентузијазам због почетка новог такмичарског циклуса испунили су салу Основне школе “Марија Трандафил“ у Ветернику. Неизвесност због здравствене кризе није пољуљала њихове амбиције.
Једна од главних узданица тима, примач Бојана Ковачевић, прижељкује успешну сезону:
“Да се опет пласирамо на Државно сад са овим 2007. и 2008. годиштем и очекујемо да овога пута не будемо други у Војводини, него да будемо први, и очекујемо што боље резултате на државном такмичењу.“
Прошле сезоне Бојана је освојила пет медаља са три генерације. У завршници претпионирског Првенства Војводине у Сремској Митровици, проглашена је за најбољег смечера. Друго место на том такмичењу донело је њеном тиму велики успех – пласман на Првенство Србије. То им је улило самопоуздање да напорним тренинзима уз стручно вођење дугогодишњег тренера Горана Богдана могу далеко да догурају.
“Прошле године су оне имале јако велики успех. Прошли смо на Првенство Војводине, где смо заузели друго место, па смо се онда као другопласирана екипа пласирали на Првенство Србије. Тамо смо имали мали пех, пошто смо одмах на почетку играли против јаче екипе. Ту утакмицу смо изгубили са 3:2 и то нас је на крају коштало медаље, тако да смо завршили као пети. То је, опет, успех за овако мало село јер је Ветерник предграђе Новог Сада. Нико не жели да дође у Ветерник нити у Футог. Тако да су то све деца која су потекла из овог клуба,“ истиче Богдан.
Њихов успех није прошао незапажено. Потврда талента стигла је у виду позива за тестирање за пионирску репрезентацију, који су добиле три чланице женског одбојкашког клуба “Футог.“
“Тренинг је прошао релативно брзо, иако је трајао два и по сата. Много је било забавно, не могу да кажем да сам упознала много њих, зато што нисмо имали времена да причамо, нон-стоп смо радили нешто ново. Ја сам дошла са своје две другарице и нисмо ни нас три причале јер смо биле заузете. Потом смо имали нека тестирања за експлозивност и то је то,“ објашњава Бојана Ковачевић.
Сјајни резултати наше женске одбојкашке репрезентације на светској сцени подстакли су многе девојчице да почну да се баве одбојком. Као и већина младих спортисткиња и Бојана машта да се једног дана нађе у репрезентативном дресу и добије прилику да брани боје своје земље. Међу сениоркама налази многе узоре. Бианка Буша, Бојана Миленковић, Маја Огњеновић, Тијана Бошковић, каже, неки су од њих.
Без обзира на таленат пионирки Футога и свесрдну подршку клуба, њихов одлазак на такмичења не би био могућ без залагања и финансијске помоћи родитеља. Они се свим силама труде да им омогуће добре услове за спортски развој. Поврх тога, проблеме им задају касни термини тренинга, имајући у виду да је приоритет школа.
“Имамо термине од 21.30 до 22.30 часова што је јако касно за њихов узраст, онда су нам родитељи изашли у сусрет и одобрили то, иако деца иду пре подне у школу, па док дођу кући, док се распреме, то је, ипак, неко време које није адекватно за њихов узраст,“ каже Богдан.
Ипак, поједине препреке на које наилазе на свом спортском путу не утичу на жељу младих одбојкашица Футога за победама и доказивањем. На жару са којим приступају сваком тренингу позавиделе би им и неке искусније колеге. На почетку нове сезоне стрпљиво чекају крај мреже прилику за нови тријумф.
Преузмите андроид апликацију.