У Атлантском океану, око 500 километара западно од Сенегала, налази се егзотични архипелаг Зеленортских острва, познатих и као Cabo Verde. Ова група од десет главних и неколико мањих острва представља задивљујућу комбинацију планина, плажа и мирних приморских села, са око 350 сунчаних дана годишње. Најпознатија острва су Sal, Boavišta, Sau Vicente, Сантјаго и Фого, а с обзиром да архипелаг не оскудева ветром, омиљена активности на острвима је виндсурф.
Ова мала афричка земља поноси се чињеницом да је прва која је изван Европе имала поплочану улицу – такозвану Улицу банана, у Сидаде Веља (“стари град” на португалском), кратко након што је овај стари главни град био основан, 1462. године.
Банана улица данас се налази у селу које је од 2009. године под заштитом Унеска. Ово је само једна од занимљивих прича из богате и сложене историје Зеленортских острва. Откривена су у 15. веку од стране португалских истраживача, када су колонизована, чиме постају прва европска насеобина у тропима.
Због своје позиције, ускоро постају кључна тачка на трансатлантској трговинској рути па у 16. и 17. веку привлаче трговце, гусаре и пирате. Економски пад наступа у 19. веку када је трговина људима заустављена, што доводи до расељавања становништва. Острва су се међутим полако опоравила и постала важан комерцијални центар и практична локација за прављење паузе приликом дугих прекоморских путовања.
Зеленортска острва су добила независност од Португала недуго после “револуције каранфила” до које је дошло 1974. године у Португалу. Данас су Зеленортска острва независна држава која се поносно ослања на своју богату историју и културно наслеђе. Главни град је Praja (на португалском “плажа”) на највећем острву Сантјаго.
Због своје географске разноврсности али и пријатељске и гостољубиве атмосфере Зеленортска острва привлаче туристе из целог света. У овом малом тропском рају смењују се пустињске области и плодне долине, а живот се одвија између високих вулканских планина и пешчаних плажа
Најпосећеније оствро је Сал (на португалском “со”), међутим, оно није и наша прва препорука за посету архипелагу. Сал је невелико (30 x 11км), равно, песковито и суво острво са мало вегетације, пренатрпано изграђеним објектима, и има више туриста него било које друго острво. Овде углавном долазе гости који иду у ризорте, или ентузијасти сурфања на ветру.
Ко воли гужву биће одушевљен острвом Сал, док они који од ње беже треба да продуже ка другим острвима. Осим Сал, ни острва Боавишта и Мајо не могу се похвалити бујном вегетацијом. Привлачна опција би могло бити мање истражено острво Санто Антао, чији стеновити врхови се надвијају изнад зелених и цветних долина и шећерне трске, идеалних за планинарске авантуре.
За многе (аван)туристе, ово оствро је заправо главни разлог за посету архипелагу. Са својим кањонима, клисурама и долинама ово је локација неких од најневероватнијих планинарских стаза на западу Африке. Друго је по величини острво у архипелагу, и оно на ком “верде” (зелено) из имена острва највише долази до изражаја. Североисток острва, најнасељенији део и најпопуларнији међу планинарима, прекривен је боровом шумом, док у његовим влажним долинама цветају тропске и ендемске биљке.
Ту је и острво Фого (на португалском “магла”), посебно јер представља дом истоименој планини која драматично израња из древног кратера и највиши је врх Зеленортских острва. Ова планина-вулкан боје је пепела, висока је 2829м и идеална је за једнодневни хајкинг. Успон траје око четири сата, а поглед са врха одузима дах.
Од 1785. године унутар кратера дугог десет а широког седам километара десило се много мањих ерупција. Иако је вулкан далеко од успаваног, пољопривредници на његовим падинама мирно узгајају кафу, винограде и воћке.
Осим вулкана, посета острву Фого прилика је за дегустацију укусне локалне кафе и одличног вина, шетњу атмосферичним калдрмисаним уличицама, обилажење лепих тргова у португалском стилу и колонијалних кућа које су остале за имућним робовласницима. Незаобилазан је и приватни музеј “Casa da memoria”, у старој породичној кући Моник Видмер, посвећен свакодневном животу на острву кроз његову историју.
Живот на Зеленортским острвима карактерише весела и гостољубива атмосфера те се туристи у овој далекој земљи брзо осете пријатно. Локално становништво је познато по свом веселом духу и музичком наслеђу, са традиционалним жанровима као што је морна и музиком бесмртне Сезарије Еворе, босоноге диве која је уједно и најбоља амбасадорка културе коју су њена острва икад имала.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
