Нацрт генералног урбанитичког плана до 2030. године посебно се бави зеленим Новим Садом и усмерава, како урбанисти кажу, стратегију града у тој области.
„Први пут смо у ГУП-у препознали два заштићена природна добра која је одредио покрајински Завод за заштиту природе. Ради се о Каменичкој ади, где се чува парковска површина од преко 55 хектара и простору Мајевице, иза касарне на Југовићеву од око 68 хектара. Дефинисали смо и зелене површине на Ширинама, на простору старе циглане од 27 хекатара, где се планира парковска површина и спортски парк. Кроз те три позиције повећавамо зелене површине за више од 160 хектара. Када узмемо у обзир рестриктивне коефицијенте за изградњу и заузеће парцела и обавезно повећање површина под зеленилом, повећање ће бити преко 180 хектара“, каже директор Урбанизма Душан Миладиновић.
Како каже, урбанисти планирају увођење више мањих зелених површина, како би се зеленило дисперговало и било лакше доступно грађанима.
Те зелене оазе биће повезане “зеленим коридорима”, који су или заштитно или линијско зеленило, и које, по Миладиновићу, углавном прате пешачке и бициклистичке стазе.
„Ту смо сагледавали и начин валоризовања зеленила. Дефинисали смо и проценат земљишта које мора бити под високим растињем на 60 одсто, без обзира да ли је блоковска површина или део парцеле. С друге стране, дефинисали смо зеленило у дрворедима и на паркинзима и дали смо одређене параметре за квалитетно зеленило“, наводи Миладиновић.
„Правила која ГУП доноси кажу да је заузетост парцеле намењене становању до 40 одсто, а минимално под зеленилом мора да буде између 25 и 30 одсто плаца“, појаснио је Душан Миладиновић.
Општеградски центри, одредница која је у ГУП-у обележена црвеном бојом, изазвала је подозривост одређеног броја грађана, који сумњају да ће опширно дефинисани садржаји, од становања, јавних служби, пословања, спорта, зеленила, омогућити касније измене планова према жељама инвеститора.
„Спратност је у општеградским центрима ограничена на осам спратова за стамбене делове комплекса, за пословање је виша спратност. Кроз правила обликовања простора, означени су делови где су дозвољени виши репери. Општеградски центри су делови земљишта уз најзначајније саобраћајнице и најтрактивнији су за улагање. Ми плански кроз ГУП не можемо да предвидимо шта ће бити потреба у тим деловима града. Отворена је палета могућности, што ће се дефинисати у плановима нижег реда. Наравно да неки грађани мисле да ће сви ту да се накаче и да решавају стамбену градњу. Да би се дошло до парцеле и обједињавања за изградњу догутрајан је процес и питање је многих имовинско-правних односа на датој локацији. Уз све то, постоји још ограничавајућих фактора због којих се инвеститори неће баш “лепити” за те парцеле, јер на другим позицијама имају друге погодности за станоградњу“, каже Миладиновић.
Баланс на Телепу
„Негде 2011. године, када се радио план Телепа, био је захтев Министарства одбране и ЗИГ-а, да се уместо парковске површине постави Центар за ванредне ситуације. Преко Комисије за планове то је уврштено у плански документ Телепа. “Урбанизам” је одбио ту примедбу, али је Комисија наложила измену, као већу потребу града да смести ватрогасце. Касније смо нашли нову локацију у старом расаднику. Пошто је сада ПГР Телепа на јавном увиду, ми смо направили један баланс зелених површина на Телепу, колико год то неко неће да прихвати. Ми смо на Телепу повећали зелене површине за око 3,4 хектара, али смо их више диспреговали. На поменутом простору, уместо два хектара паркоковске површине, ми сада враћамо један хектар парка, а остале делове, који су били уцртани као спортски терени и паркови по двориштима, ми смо тамо превели у јавну површину што може да се преведе. Она ће се етапно решавати“, појаснио је Миладиновић.
Он додаје да је место висинских репера, односно зграда које висином одскачу од околине, одређено у ГУП-у и представља предуслов за израду планова нижег реда.
„Неки људи се плаше високих објеката, а не знам зашто. Високи објекат отвара слободан простор на нивоу тла и могућност за стварање зелених површина. Морамо да схватимо да је време неког планирања у доба СФРЈ давно прошло и да тржиште и начин живота намећу неке друге ствари. Иако је такво планирање донело лепе површине између зграда, али и огроман недостатак паркинга, што гуши и уништава тај простор“, каже Миладиновић.
Директор “Урбанизма” напомиње да је број возила на 1.000 становника од деведесетих порастао са 150 на 370 и наставља да расте.
Због тога је, напомиње Миладиновић, уведено правило да сваки објекат на својој парцели мора да има довољно места за паркирање.
„Некад су објекти били са 100 одсто заузећа парцеле без обавезе паркирања, а некад се паркинг радио као заједнички паркинг. Некад је однос био један стан једно место за паркирање, са сада је тај коефицијент повећан на 1,3 до 1,5“, навео је Миладиновић.
Како је назначио, неповерење грађана да ће планирано бити и изведено, датира одавно, али да за опознате примере из градског језгра нису одговорни урбанисти већ Завод за заштиту споменика културе града, који је “скидао” заштиту с зграда у центру.
„Људски карактер има неку отпорност према новом. Можда је то мало више карактеристика овог поднебља. Тако је било и када се правио Мост слободе, отпор је постојао, али није било друштвених мрежа. Сада када је направљен тај мост, ти што су га критиковали га много користе. Тако ће бити и са новим мостом“, изјавио је Миладиновић.
Судбина земљишта на углу Булевара Патријарха Павла и Футошког пута, преко пута ГСП-а, била је једна од тема на јавним слушањима.
Та површина била је намењена за парк, потом за Центар за ванредне ситуације, да би, након петиције грађана, ЦВС пребачен преко пута, на место некадашњег расадника “Градског зеленила”.
Он каже и да се проблем зеленила не решава само великим површинама, већ и мањим, али боље распоређеним.
Као пример је узео планирани парк код Ложионице од 11,1 хектара, уз новоизграђени парк на 3,4 хекатара, такође уз Булевар Европе.
Како је напоменуо, град се одрекао зараде од продаје тих парцела и уложио у озелењавање, а да би то био у стању, мора да пружи подршку грађевинској индустрији, која је са тренутних 13.000 запослених у грађевинској оперативи, више него двоструко нарасла од 2013. године.
Преузмите андроид апликацију.
