Директор Института за онкологију и радиологију Србије Милан Жегарац изјавио је да је у плану да у Србији буде изграђен нови објекат онкологије који би се налазио непосредно поред зграде „Тиршова 2“, који ће се „радити по француским стандардима“ и увећати капацитете за 25 одсто.
Он је за данашњу Политику рекао да поздравља пројекта изградње нове болнице, јер како је навео, у Србији има око 200.000 људи са дијагнозом малигне болести, док су болнице које се баве лечењем карцинома препуне пацијената.
„Неке прелиминарне информације говоре да би реализација изградње установе могла да траје неких три године, што би било идеално.
Посебно је важно што ће се радити по француским стандардима, а што се тиче онкологије Француска је међу водећим земљама у тој области, а ми смо увек били наслоњени на француске протоколе и на сарадњу са установама из те земље“, рекао је Жегарац.
Жегарац је нагласио и да је нови институт за онкологију важан јер ће увећати капацитете за 25 одсто, а и да је веома битно да ће то бити модерна болница изграђена по свим принципима какви постоје у Европи и свету, као што код нас како каже, изгледа нови Универзитетски клинички центар Србије.
„План за изградњу болнице је радила највећа агенција, француска компанија која се зове АПХП, а која руководи са 39 државних институција у Паризу. То је државна компанија која је учествовала заједно са нама у прављењу плана и медицинског програма како би требало да изгледа нова модерна зграда онкологије у Србији. Предвиђено је да се ту лече људи из читаве Србије, а потенцијално и пацијенти из ојружења, превасходно из Републике Српске и земаља окружења“, рекао је онколошки хирург.
Жегарац је прецизирао да ће се нова болница налазити на простору испод садашњег Клиничког центра и медицинског факултета и да са „Тиршовом 2“ била спојена пасарелом како би деца оболела од малигне болести могла да се доводе на зрачење у нови институт.
Према речима директора Института за онкологију и радиологију, планирано је и да се набаве нови апарати за зрачење, најсавременије, нове дијагностичке машине и све оно што постоји, а што је сада тренд и што је стандард у развијеном свету.
Жегарац је рекао да је неопходно да се скрининг, као најбоља метода за рано откривање рака, за дуже преживљавање и за излечење пацијента, боље организује.
На питање како приволети људе да долазе у већем броју на скрининге, он рекао да мисли да људима „треба само омогућити да то буде доступно, да не губе много времена на то и онда ће долазити“.
Жегарац је навео и да се у Институту за онкологију сваки дан код 250 пацијената укључи хемиотерапија и озрачи на апаратима 400 пацијената, и да се зрачење спроводи од јутра до касно у ноћ и да осам апарата раде нон стоп како би се све стигло.
„Када су у питању онколошки пацијенти није неопходно да се они оперишу у истом тренутку. Најважније је да се онколошки пацијенти лече онако како треба, а то значи према протоколу лечења, а то значи да имају одлуку конзилијума лекара који поред хирурга чине и медикални онколог, радиотерапеут, радиодијагностичар, значи једна група лекара различитих специјалности који се баве лечењем исте области“, рекао је он.
Жегарац је истакао и да је Институт уз све напоре успео да елиминише листу чекања за почетак хемиотерапије, што је био највећи проблем, тако да сада пацијенти јако брзо долазе на ту терапију.
„То смо успели јер смо прошлог лета направили још три дневне болнице, па тако сваког дана имамо још 90 плус пацијената који примају хемиотерапију, па укупно то дође 250 оболелих“, рекао је он и додао и да се иначе сваког дана оперише око 20 људи.
Danas hladno, kišovito i vetrovito, na višim planinama slab sneg
Преузмите андроид апликацију.
