Једна од фасцинантних ствари у раду психотерапеута јесте прилика да се уочи колико наших проблема заправо настаје тиме што сами себи стојимо на путу.
Тешкоће са којима се сусрећемо често су резултат самосаботаже, а њихово превазилажење захтева борбу са сопственим нагонима и напор да се не подлегне свакој жељи.
Наравно, то је лакше рећи него учинити. Смршати и задржати килажу, изаћи из дугова, пронаћи смислен посао, одржати срећну и дугу везу – све то тражи одлагање тренутних задовољстава зарад дугорочних циљева.
Оно што психологија назива “одлагање задовољства” вековима је био користан механизам.
Али, с правом можемо да се запитамо: зашто данас живот често делује као пливање узводно? Зашто нас инстинкти, који су нас некада чували, сада често гурају у проблеме?
Еволутивни несклад
Један од централних појмова еволутивне психологије је “еволутивни несклад”. Једноставно речено, развили смо се у сасвим другачијем окружењу него што је оно у којем данас живимо.
Због тога су наши мозак, тело и инстинкти лоше прилагођени садашњости.
Колико је то заправо важно? Није ли одлика наше врсте управо способност да се прилагодимо? И јесте и није.
Људи заиста умеју да се носе с новим проблемима, сарађују и стварају технологију која помаже у решавању изазова.
Али антрополози процењују да се генетика и анатомија човека нису значајно мењале већ око 100.000 година.
Савремено окружење, са градовима и технологијом, потпуно је ново за наше тело и мозак.
Генетске промене захтевају миленијуме, а културне и технолошке промене дешавају се у року од једне генерације.
Последице су очигледне – можда највише на нашим струковима. Инстинкт да се преједамо масном, сланом и слатком храном некада је значио преживљавање.
Данас живимо у свету хиперукусне хране, развијене тако да буде привлачнија од свега у природи. Резултат: гојазност је постала већи јавноздравствени проблем од неухрањености.
Парализа избора партнера
Слично се десило и у свету љубавних веза. Некада је избор партнера био ограничен на мали круг људи, а данас имамо апликације које нас повезују са хиљадама.
Уместо олакшања, то често доноси парализу избора, анксиозност и површне интеракције.
Несклад објашњава и раст проблема менталног здравља. Некада су заједница, заједнички рад, ритуали и осећај сврхе били саставни део живота.
Данас то више није нужност, па многи живе усамљено, без испуњавајућег посла и осећаја смисла.
Депресија се у том светлу може схватити не као квар мозга, већ као сигнал да нам нешто битно недостаје, пише Гуардиан.
Потрага за смислом уз AI
Иронично, решења често тражимо управо у технологији. Као што хиперукусна храна искоришћава наше апетите, тако AI алати попут СаtGPT-а или Реплике погађају нашу потребу за смислом и везом.
Људи развијају емоционалну приврженост према тим алатима, што код рањивих може да подстакне и психотичне епизоде.
Поента није да треба да се вратимо у пећине. Ловачко-сакупљачки живот није био идиличан. Поента је да многе наше тешкоће проистичу из тога што живимо у свету за који нисмо дизајнирани.
Ако то не узмемо у обзир, лако је упасти у самокритику и осећај неуспеха.
Разумевање еволутивног несклада омогућава нам да на проблеме гледамо с више јасноће и саосећања према себи.
Уместо да кривимо себе због “недисциплине”, можемо да схватимо зашто се то дешава и да уведемо мале промене – од избацивања нездраве хране из куће до ограничавања времена на мрежама.
Веће промене укључују изградњу заједнице, смисла и ритуала као нечега што је основно, а не луксузно.
Јер с нама ништа није “покварено”. Само живимо у чудним временима.
3 трика дизајнера уз помоћ којих ће мали стан да изгледа пространо
Преузмите андроид апликацију.
