У тунелу ”Муњино брдо”, на деоници ауто-пута Милош Велики од Паковраћа до Пожеге, почела су функционална тестирања система аутоматског управљања која ће трајати четири дана, односно од данас до 2. октобра, рекао је Иван Терзић, помоћник извршног директора ЈП ”Путеви Србије”.
”У овом тренутку смо одлучили да извршимо потпуну обуставу саобраћаја, јер у односу на летњу сезону када је такође постојала опција да извршимо ова фунцкионална тестирања имамо значајно мањи интезитет саобраћајних токова и ово ће мање утицати на ефикасност одвијања саобраћаја алтернативним путним правцима”, рекао је Терзић.
Према његовим речима, само фунакционално тестирање система аутоматског управљања као такво захтева додатно објашњење.
”Ту се заправо ради о тестирању интегрисаног система управљања тунелом. Овај тунел има преко 20 појединачних система који сваки за себе има своју одређену улогу и функцију. Сваки је истестиран и утврђен као поуздан. Међутим, софтверско решење које интегрише сигнале са свих тих система даје предлог управљачке акције управљачу пута, односно оперативном центру. То је сада предмет тестирања. Ради се преко 400 тестова различитих ванредних догађаја у тунелима”, објаснио је Терзић.
Андрија Кунарац, одговорни извођач радова за Телеком и координатор свих активности извођача на деоници каже да су сви тунели који су у претходних десетак година изграђени у Србији, рађени по немачком, RAP стандарду, који се користи у Европској унији.
”RAP стандард подразумева препоруке за електро-машинско опремање тунела. Наши тунели који су урађени у последње време су урађени по RAP стандарду, али постоје системи који су чак унапређени у односу на њега. Приликом пуштања у саобраћај поддеонице Паковраће-Пожега, сви подсистеми су били независно истестирани, и у потпуности су потврдили своју исправност у функционисању, рекао је Кунарац.
Када се говори о подсистемима у тунелу, а којих у завиности од дужине тунела може бити од 14 до 16, мислил се на СОС телефоне, системе вентилација, надпритисне вентилације, осветљења и друге.
”Ми сада радимо комплетну интеграцију свих тих система у један апликативни софтвер јер тунели по РАП стандарду морају да раде и у атуматском режиму рада. То подразумева мање оптерећење самих оператера који у случају инцидентне ситуације имају аутоматизовани софтвер који ће сам покренути одређене измене режима саобраћаја, сингализације. Без те интеграције је велики притисак на самим оператерима, казао је Кунарац.
Он је истакао да је тунел ”Муњино брдо” и пре самог пуштања у саобраћај био поптуно безбедан што је, како је рекао, својим потписом потврдило преко стотину инжењера ангажованих на изградњи.
Овим испитивањем се тражи од система да се сваки задати сценарио изврши у потпуности, а то је, како је Терзић рекао, и за саме оператере који врше испитивања безбедније учинити приликом потпуне обуставе саобраћаја.
НИС тражи ново одлагање америчких санкција и издавање лиценце
Преузмите андроид апликацију.
