Многи од нас су као деца родитељима причали баш све. Школске драме, симпатије, разочарања, велике снове. А онда се, негде током двадесетих или тридесетих, нешто промени. Разговори постану краћи, одговори сведени на „добро сам“, а теме личне, важне и болне полако нестану из комуникације са родитељима.
Саветница за партнерске и породичне односе са дугогодишњим искуством, каже да се са овим обрасцем сусреће готово свакодневно у раду са клијентима.
– Људи често мисле да су се удаљили од родитеља зато што су постали хладнији или незахвални. У стварности, најчешће су се повукли јер су годинама добијали одговоре који су их учили да је сигурније да ћуте – објашњава она.
Према њеним речима, постоји неколико типичних родитељских реакција које, иако често изговорене без лоше намере, имају снажан ефекат. Ево којих осам одговора одрасла деца најчешће наводе као разлог зашто су престала да се поверавају родитељима.
1. „Кад сам ја био у твојим годинама…“
Ова реченица готово аутоматски претвара разговор у такмичење. Уместо да се чује оно што дете тренутно мучи, фокус се пребацује на то колико је родитељу некада било теже.
– У тим тренуцима људи не осаћају да их неко слуша, већ умањује њихову вредност. Њихови проблеми одједном делују безначајно, јер су родитељски, по правилу, били већи и тежи – каже наша саговорница.
Резултат је јасан. Следећи пут се ћути.
2. „Превише си осетљив/а“
Ништа брже не затвара врата искрености од поруке да су наша осећања погрешна. Када родитељ емоцију назове претеривањем, дете учи да оно што осећа није легитимно.
– Људи тада не престају да осећају, већ престају да говоре. А то је кључна разлика – објашњава саговорница.
3. „Рекла сам ти“ или „Знао сам“
Ове речи често се изговарају у тренутку када нам је подршка најпотребнија. Уместо утехе, добијамо потврду да је наш неуспех био очекиван.
– Нико не дели тежак тренутак да би слушао ко је био у праву. Делимо га јер нам треба разумевање – каже она.
4. „То није ништа, сачекај да видиш шта те чека“
Овакве реченице поништавају садашњи проблем и шаљу поруку да нема смисла говорити о ономе што нас тренутно мучи, јер ће у будућности ионако бити горе.
– То не гради отпорност, већ обесхрабрује разговор – упозорава саговорница.
5. „Треба само да…“
Нежељени савети су једна од најчешћих препрека блискости. Комплексне животне ситуације своде се на једноставна решења која често игноришу емоције.
– Већини људи не треба савет, већ неко ко ће рећи: видим да ти је тешко – наглашава она.
6. „Шта ће људи рећи“
Када се лична прича одмах претвори у питање угледа и мишљења околине, искреност постаје ризична.
– Тада почињемо да цензуришемо сопствени живот. А дугорочно, то води потпуном повлачењу из разговора – каже саговорница.
7. „Буди захвалан, бар имаш…“
Захвалност јесте важна, али не у тренутку када неко покушава да подели бол.
Преузмите андроид апликацију.
