У складу са повећаном тражњом послодаваца за радном снагом, све је већи број странаца које ангажују домаће компаније, јер су заменили дефицитарне профиле радне снаге у нашој земљи, пре свега у области грађевинарства – зидаре, столаре, док је све више и оних који раде и у ИТ сектору, као и у услужним делатностима, изјавио је директор Националне службе за запошљавање (НСЗ) Зоран Мартиновић.
Мартиновић је за Танјуг рекао да је од почетка године издато више од 14.000 радних дозвола странцима и да је то значајно већи број него претходних година.
Према речима Мартиновића, ту видимо да су управо ти странци који су ангажовани заменили дефицитарне профиле радне снаге који недостају у Републици Србији.
„Прошле године смо издали 35.000 дозвола за рад странцима, ако то поредимо са 2021. годином то је зачајно више, јер је тада издато 23.000 радних дозвола, док је 2020. године нешто више од 13.000 дозвола издато за рад странцима“, нагласио је он.
Највећи број радника из иностранства, додаје Мартиновић, има средњу стручну спрему.
„Има и високо образованих, док се јављају и неквалификовани радници, али је трећи и четврти степен образовања најзаступљенији, јер су одговарајући кадар који мења домаћу радну снагу, због тога што се ангажују на веома важним инфраструктурним пројектима у нашој земљи, јер ти пројекти морају да се заврше на време и ови радници су преко потребни“, рекао је он.
Мартиновић објашњава за Танјуг да послодавац пре него што запосли странца мора да испоштује Закон о запошљавању тј. мора да претходно прође тест тржишта рада који спроводи НСЗ и уколико на домаћем тржишту рада нема довољно квалификованих радника и у довољном броју, тек након тога може да запосли странце.
У зависности од врсте радне дозволе, подноси је послодавац или страно лице.
„Уколико лице испуњава услове за личну радну дозволу, онда они сами подносе захтев и могу да раде за било ког послодавца, али ипак највећи број издатих дозвола за рад јесу дозволе за запошљавање које подносе послодавци, а услов је да странац има претходно и дозволу за боравак у нашој земљи“ , додао је он.
Дозвола за боравак се издаје на период углавном до годину дана, објашњава Мартиновић, или колико је потребно због посла, јер постоји и могућност продужетка уколико радник долази из земље са којом имамо међународне споразуме у овој обасти.
„Свакако последњих година, без обзира са киме имамо потписане међународне споразуме, највише радника долази из Кине, Русије и Индије, али и из земаља региона – БиХ, Северне Македоније, Црне Горе, док их је све више и из Украјине и Непала“, рекао је он.
У последњем периоду велики број Украјинаца и Руса је дошао у Србију, пре свега у наш главни град, а на питање Танјуга у којим обастима они траже посао, Мартиновић истиче да Руси најчешће добијају радне дозволе за рад у ИТ сектору и да је то високо квалификовани кадар у области информационих технологија, а да Украјинци најчешће траже личне радне дозволе, што значи да могу бити ангажовани код било ког послодавца.
„Руси добијају и дозволе за самозапошљавање и оснивају своје фирме у нашој земљи“, додао је Мартиновић.
„Што се тиче радника који су у транзиту, пре свега мигранти из Сирије и Авганистана они нису категорија којом се НСЗ бави, јер не добијају ни боравишне дозволе нити радне дозволе“, објашњава он.
Занатлије, возачи и грађевински радници су кадар који нам највише недостаје, а Мартиновић додаје да дуално образовање може да реши овај проблем за неке профиле, у зависности од тога који послодавци, школе и ученици се за то определе.
„То је заиста добар систем да се надомести недостатак великог броја стручњака и профила који недостају у нашој привреди и има заинтересованих школа и послодаваца за дуално образовање, као и младих чији се број повећава из године у годину, јер желе да на овај начин стекну практичне вештине и да се запосле што пре“, закључио је Мартиновић.
Keni: Radimo sa srpskim radnicima i srpskim građevinskim materijalom
Преузмите андроид апликацију.
