Данас у свету постоје тек три државе у којима је процењени животни век мушкараца дужи од процењеног животног века жена: Есватини (бивши Свазиленд), Гвинеа-Бисао и Сао Томе и Принципе, а на разлику у очекиваном животном веку између мушкараца и жена утичу бројни фактори попут генетике, начина живота, здравствени системи и социо-економски услови. Ипак, научници су утврдили да највећи утицај на дужину живота мушкараца игра чињеница да мушки организам функционише другачије од женског.
Кардио-васкуларна обољења
Према подацима америчке Асоцијације за истраживање кардиолошких обољења, мушко срце је крхкије од женског, а стопа смртности од кардио-васкуларних обољења код мушкараца виша је 1,5 пута у односу на жене. Такође, јаче половине спадају у ризичне групе током целог животног века, док се за жене ризик повећава тек након 55- године живота.
Оваква статистика повезана је са конзумацијом дуванских производа и алкохола, али и са нездравим начином живота, нарочито масном и неизбалансираном исхраном.
Тестостерон
Хормон који утиче на репродуктивну функцију, мишићну масу и генерално “мушко” понашање утиче и на животни век припадника мушке популације: харвардски истраживач Карл Палас је још у фебруару 2014. године увидео повезаност хормона тестостерона са животним веком и доказао да суфицит тестостерона у крви утиче на повећање штетног холестерола ЛДЛ у крви. Липопротеин (ЛДЛ) утиче на појаву холестеролских зрнаца које сужавају артерије, а са временом је могу запушити скроз, услед чега се повећава и ризик од инфаркта.
Однос према здрављу и ређе посете лекарима
Како се мушкарци обично сматрају јачим полом, постоји и веровање да су они “предодређени” да трпе болове: према статистици Агенције за очување здравља и квалитета истраживања, мушкарци посећују лекаре чак 24 процента ређе од жена, док је 2012. године готово трећина светске популације мушкараца живела без здравственог осигурања. Разлог томе је и што мушкарци ређе примећују, али и признају да имају здравствених тегоба само да не би ишли код лекара, што у крајњем исходу доводи и до веће смртности.
Спорији развој у мајчиној утроби
Специјалисти УНИЦЕФ-а изнели су поражавајуће податке у низу својих истраживања посвећеним смртности по рођењу, а професор Џој Лоун, доктор медицинских наука из Лондонске школе у својим испитивањима је дошао до закључка да је развој мушке деце у мајчиној утроби спорији од развоја женске деце. Управо због тога се мушке бебе на 14 процената чешће рађају превремено у односу на женске – до момента рођења код мушких беба не стигну у потпуности да се развију плућа и долази до такозваног РДС синдрома (синдром респираторног дистреса), при чему се плућа мушких беба не отварају са првим удисајем.
Навике у исхрани
Нездрав начин живота који подразумева брзу храну још један је од фактора који утиче на више стопе смртности и краћи животни век мушкараца. Истраживања инстутута Галуп показују да мушкарци конзумирају брзу храну 2 пута чешће него жене, а разлога за то има неколико: брза храна не захтева трошење времена на њену припрему (као што и сам назив каже, брза је), укусна је и згодна за конзумацију. Ипак, велике количине соли, масноћа и додатака такву храну чине изузетно нездравом и штетном за кардио-васкуларни систем, као и желудац.
Saveti za savršeno pečenje: Kako pripremiti mladu jagnjetinu?
Преузмите андроид апликацију.
