У среду, 1. септембра у 18 часова одржаће се стручно вођење поводом затварања изложбе „Владетa Петрић – ритам масе и арабеске“ у Галерији ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића.
О делима представљеним на изложби и стваралаштву Владете Петрића публици ће говорити аутор изложбе, виши кустос Ана Ракић.
Владета Петрић (Београд, 1919. – Чачак, 1970)
Владета Петрић је током плодног уметничког стваралаштва оставио трага у портретној, споменичкој и фигуралној скулптури, док је кроз свој рад и залагање био активан члан друштва и југословенске уметничке сцене у деценијама након Другог светског рата.
После Другог светског рата завршио је Академију за ликовне уметности у Београду – вајарски одсек 1946. године, а затим Специјални курс (у класи Сретена Стојановића) 1948. године.
Први пут јавно излаже 1945. године на II изложби УЛУС-а у Београду. Од 1951. до 1954. године је боравио у Загребу као ученик и сарадник у Државној мајсторској радионици вајара Антуна Аугустинчића.
Уметник се први пут самостално представља публици на изложби 1956. године у Београду у Галерији УЛУС, а поред портрета излаже и остварења експресионистичке, фигуралне скулптуре, решена у издуженим масама неправилно грађених форми и грубе површинске обраде.
Највећи број ових скулптура настао је у два наврата – као најава или припрема за прву и другу самосталну изложбу.
Овај фигурални опус покрива распон поетичких целина – од наративно-патриотских сцена, преко одјека пасторале до егзистенијалистичког и ерудицијског.
Најприметнији је, и на уметничкој сцени најприсутнији, његов рад у домену скулптуре која велича и одаје пошту Народно-ослободилачкој борби и антифашизму.
Формат слободне фигуралне скулптуре мањих димензија остаје засебна целина која се остварује паралелно са наруџбинама за монументалну скулптуру посвећену НОБ-у и херојима антифашистичке борбе: споменик НОБ-а у Љуботину (1950), спомен-биста народног хероја Симе Погачаревића (1956), меморијална скулптура у Освјенћиму – Аушвиц (1960) и друго.
Друштвено ангажовање на пољу уметности оличава се и у његовом раду на положају првог директора Музеја „25. мај“ (1961–1965) и председника УЛУС-а, у два сазива (1967. и 1969. године).
За више културних дешавања кликните на линк
Преузмите андроид апликацију.
