Колико пута сте се нашли у ситуацији да сте после обилног оброка помислили: „Не могу више да залогај“, да бисте неколико минута касније са одушевљењем прихватили десерт? Чини се да увек постоји тај тајанствени додатни простор за нешто слатко, без обзира колико смо пуни.
Замислите ово: управо сте завршили раскошан ручак. Било је савршено – укусна супа, главно јело, кремасти сосови, хрскави прилог… осећате се као да не можете да поједете више. А онда долази десерт. И, за чудо, одједном имате места за више.
Како је то могуће?
Не, није илузија. Наука заправо има одговор на овај мистериозни „други стомак“ који се активира чим видимо нешто слатко.
Феномен се назива „чулно специфична ситост“, што значи да се засићеност једном врстом хране не примењује аутоматски на све друге врсте укуса.
Након обилног, сланог оброка, наша тела жуде за променом – и ту долази на сцену десерт.
Веза са емоцијама
Поред тога, шећер активира центар задовољства у мозгу, стимулишући лучење допамина, хормона среће.
То значи да десерт није само физичко задовољство већ и емоционални завршетак оброка – ритуал који заокружује гастрономско искуство.
Постоји и еволуциона логика: наши преци су ретко наилазили на висококалоричне посластице попут меда или воћа, тако да је тело развило рефлекс да увек нађе мало више капацитета за слаткише.
Другим речима, нисмо ми криви што после ручка волимо торту – природа је то тако замислила.
Следећи пут када посегнете за десертом упркос томе што сте се управо заклели да више не можете да дишете, знајте да то није слабост карактера.
То је чиста биологија – и разлог више да се ужива у сваком залогају без грижње савести.
Преузмите андроид апликацију.
