Након навода да ће сви хришћани прослављати Ускрс истог датума, повела се полемика и о календарима које цркве прате, те датумима обележавања других празника.
Други велики хришћански празник поред Ускрса је Божић, који верници у Србији и још неки православни хришћани прослављају 7. јануара, док се у Католичкој цркви Божић прославља 25. децембра. Како је до овога?
Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа. Иако већина модерних историчара сматра да би година рођења Исуса Христа могла бити у опсегу између 7. до 2. године пре нове ере, тачан датум његовог могућег рођења је заправо непознат, пише Историјски забавник.
До средине 4. века, западне хришћанске цркве су прихватиле да се Божић обележава 25. децембра, а то је касније усвојено и на Истоку. Овај датум је вероватан одабран да се поклапа са неким од древних паганских фестивала који су се дешавали око краткодневице.
Дакле, Божић у целом хришћанском свету “пада” на исти датум, 25. децембар. Проблем је настао у коришћењу различитих календара због кога се он не слави истог дана.
Српска православна црква, заједно са још неким хришћанским заједницама, још увек користи јулијански “стари” календар, а по њему је 25. децембар заправо 7. јануар.
Ова разлика настала је 1582. године када је, у време папе Гргура XIII, извршена календарска реформа. Већина празника које обележавају обе цркве данас се због тога празнују у размаку од 13 дана један од другог.
Грегоријански “нови” календар одмах су прихватиле Италија, Пољска, Португал и Шпанија, а убрзо и остале католичке земље. Протестантске земље прешле су на грегоријански календар много касније, а неке православне заједнице су то учиниле тек у 20. веку.
Јулијански календар много је старији и увео га је Јулије Цезар 46. године пре нове ере. Иако се данас сматра непрецизним (па је због тога и одбачен), њега и даље користе националне православне цркве у Србији, Црној Гори, Македонији, Русији, Грузији… а Божић се слави 7. јануара и према учењима Јерусалимске патријаршије, Копта и неких манастира на Светој гори.
Миланковићев календар као решење “божићног проблема”
Питање датума прослављања Божића много је више астрономско него верско. Грчка, румунска и бугарска православна црква су прихватиле ревидирани или реформисани јулијански календар, заснован на предлогу научника Милутина Миланковића по коме Божић такође “пада” на 25. децембар.
Сматра се да је Миланковићев календар најсавршенији прорачун икада направљен, а иако је прихваћен на Свеправославном конгресу 30. маја 1923. у Цариграду, у Србији у пракси никада није заживео.
Преузмите андроид апликацију.
