Викинзи су били добро познати као истраживачи, трговци и ратници. Многе, нордијске саге говоре о епским путовањима, а етимолошке студије дају увид у њхов живот у земљама у које су путовали и настанили их.
Археолошки докази откривају записе о оружју и оклопима са којима су се борили. Али оно што често о Викинзима занемарујемо, јесте да су поред узбудљивих експедиција у далеке земље, организовали прилично велике прославе.
1. Шта је забава без ритуалних жртвовања?
Повод за забаве најчешће је било исказивање поштовања боговима и мистериозним силама за које су веровали да контролишу свет. То је подразумевало ритуално жртвовање. Најмање их је било четири – која су повезивана са сменом годишњих доба, а често и више ако су имали разлога да се захваљују или обраћају за помоћ.
Жртвована је живина, козе и коњи, а према неким извештајима, није им било страно да жртвују и људе ако би проценили да ће им то донети наклоност богова.
2. Место прославе је одувек било важно
Организовање викиншке забаве било је захтеван посао. Моћни лордови су често на својим имањима имали огромне хале у којима су приређиване прославе, које су понекада трајале данима.
Археолошка ископавања су открила да су неке хале биле дугачке и до 50 метара, што је скоро половина дужине фудбалског терена. Једна од откривених зграда била је широка 14 метара и имала је четири улаза и камин. Зграда је слична оним описаним у Беовулфу – јер су епске забаве заслужиле да се нађу у епској књижевности.
3. Неке викиншке забаве трајале су две недеље, без престанка
Викиншке забаве би понекада трајале две недеље. Дуге забаве су најћешће одржаване након повратка са експедиције или када је у питању венчање.
Такође, обележавање великих празника попут зимског солстиција, могли су да трају и до 12 дана. Дуга зимска прослава, извор је многих данашњих божићних обичаја.
4. Много меса и пива
Викиншке гозбе су подразумевале много алкохола и меса, а неретко и оргије.
Оброк који би имали током забаве био је далеко обилнији од свакодневног. На столу би се нашло много меса – живина, коњетина и говедина. На столу су стајале и посуде са зеленишем, воћем и поврћем.
Викинзи су на забавама конзумирали много алкохола. Пиво, медовина и вина била су њихова омиљена пића којима су наздрављали боговима, краљевима или људима који су чинили племенита дела.
5. Слушала се гласна музика
Археолози су у викиншким насељима пронашли фруле, рогове и разне жичане инструменте. Према причама арапских путника који су посетили викиншке земље, њихове песме, певане у стању пијанства, нису биле пријатне за уши. Један такав извештај написао је Ибрахим Ибн Јакуб Ал Тартуши, описује:
„Никада нисам чуо ужасније певање од певања људи у Шлезвигу. Јецај који им излази из грла је сличан лавежу паса или оглашавању неке дивље животиње.“
Током прослава су слушали и поезију коју су рецитовали вешти уметници познати као скалди. Многе од ових песама су говориле о великим подухватима и дугој историји народа.
6. Организовали су друштвене игре и такмичења у опијању
Ниједна забава није потпуна без друштвених игара, зар не? Када су забаве биле у затвореном, играли су игре са коцкицама и ране облике шаха. Имали су и своје стратешке друштвене игре, као нпр. хнефатафл. Викиншке саге говоре о игри која се зове „летећи“, у којој би се мушкарци и жене заједно удружили и наизменично рецитовали поезију. Током тог надметања они би говорили хвалоспеве о себи, а исмевали противника.
Често би се такмичили и у испијању алкохола.
7. Подизање прославе на виши ниво
Када би се забаве одржавале на отвореном Викинзи су одмеравали снагу и тестирали вештине.
Такмичили су се у дизању камења, стрељаштву, рвали су се и борили мачевима. Постојала је и игра, звана тога-хонк, односно натезања конопца. Истраживачи не знају све детаље о тој игри, а једно модерно тумачење каже да су мушкарци седели на земљи, окренути један према другом, савијених колена. Вукли би конопац и одупирали се о стопала овог другог. Пражен би био онај који први исправи колена.
Многе игре су подразумевале и наношење бола. Гађали би се костима које су остајале после оброка, а такмичење у пливању је подразумевало држање противника под водом што је дуже могуће.
Треба имати на уму да су се многе од ових игара играле након више дана испијања алкохола.
8. Моћ и престиж
Поред прослава које су приређиване у част богова, утицајни Викинзи су приређивали забаве како би показали колико су моћни и утицајни.
Викиншке прославе су биле далеко од малих породичних окупљања. Нордијски градови су имали неколико стотина становника, а често су на забаву били позвани – сви. Дакле, ако можете да угостите читаву заједницу која код вас недељама једе и пије – онда сте прилично моћни и богати.
9. Сви су били дотерани
Викиншка одећа је била једноставна, издржљива и дизајнирана да пружи заштиту од хладноће. Забаве су, међутим, биле повод да се обуку најфиније тканине и стави накит.
Мушкарци су носили златне копче на појасевима, а жене брошеве, огрлице и накит из других земаља (другим речима, оно што су опљачкали). Најбогатији Викинзи су могли да приуште свилу увезену из далеких земаља.
Usisivač se ne preporučuje; kako bezbedno da pokupite polomljeno staklo – hleb, lepljiva traka…
Преузмите андроид апликацију.
