Млади у Србији су незаинтересовани за политику, показује истраживање „Демостата.“ Између две трећине и три четвртине младих изјављује да их политика мало или нимало интересује.
Интересовање за локалну и националну политику је нешто израженије него за међународну али и у тим случајевима, тек свака седма млада особа каже да је донекле или веома заинтересована. Више од трећине младих испитаника тврди да о политици не дискутује никада.
„Изаћи ћу на изборе ове године, јер мислим да треба да испуним своје грађанско право и да на неки начин утичем на будућност наше државе“, сматра матуранткиња Девете београдске гимназије.
Шта показују подаци КОМС-а
Према подацима Кровне организације младих Србије (КОМС), чак 85 одсто младих сматра да нема утицаја на политичке процесе и одлуке, а 48 одсто њих процењује да тренутно нема за кога да гласа.
Из КОМС-а Миљана Пејић истиче да велики број младих сматра да својим гласом не могу ништа да промене те да је то, објашњава, у изборном контексту и током кампање врло симптоматично.
„Истраживали смо и колико се политичке партије обраћају младима: да ли их имају у својим политичким агендама. Немају све политичке партије, односно коалиције младе на уму, често их виде као непоуздане бираче и немају подстицај да креирају политике за њих“, каже Пејићева.
Статистички подаци показују и да 80 одсто младих не верује нити једном политичару, а за њих 70 одсто је битно да политичари комуницирају „директно и без увијања“.
Како се млади информишу о изборима
Млади још кажу да се о изборним листама и кандидатима, највише информишу преко интернет портала и друштвених мрежа.
Укупно 39,9 одсто младих до 30 година са бирачким правом изашло је на парламентарне и локалне изборе који су одржани 2020. године, према подацима КОМС-а.
Млади апстинети су у 47,8 одсто случајева уверени да немају за кога да гласају, а 13,1 одсто да њихов глас неће ништа променити.
Преузмите андроид апликацију.
