– Скоро сви се боре с неким обликом губитка памћења пре него што достигну средњу животну доб – каже Гери Смол, доктор психијатрије у Медицинском центру Универзитета Хацкенсацк и аутор књиге „The Memory Bible: Innovative Strategy for Keeping Your Brain Young““.
У националној анкети Gallup-а у којој је учествовало 18.552 одраслих у САД-у, истраживачи су открили да се око 14 одсто најмлађе групе (18-39 година) жалило на своје памћење.
Чини се да се проблем погоршава захваљујући повећаном времену испред екрана и лошим животним изборима.
Али можете се борити против заборава.
У недавној епизоди подцаста Write About Now, др Смол је изнео неке технике за изградњу памћења које ће учинити ваш мозак ефикаснијим.
Да бисмо разумели зашто заборављамо ствари, помаћи ће нам разумевање како их се уопште сећамо.
– Памћење има две главне компоненте: учење и присећање. Ту информацију морате унети у свој мозак и морате бити у стању да је дохватите – објашњава др Смол.
Али свако ко се икада играо паметним телефоном, компјутером или друштвеним мрежама зна колико они могу бити ометајући. И то је проблем.
– Ако не фокусирате своју пажњу, никада нећете добити информацију у свом мозгу – каже др Смол. „Стално смо бомбардовани са све више и више података. То често резултира преоптерећењем информацијама, које вероватно смањују постотак стимуланса који улазе у наше краткорочне и дугорочне меморије.“
Лоше здравље је једнако лошем памћењу
Нездрав начин живота је још један од главних фактора губитка памћења.
Као што једење превише крофни и недовољно спавање може довести до проблема као што су дијабетес, гојазност и срчане болести, таква понашања могу утицати и на здравље нашег мозга, каже др Смол. „Они узрокују да ваш мозак прерано стари“, истиче.
Наше ментално здравље такође пати. Многи од нас се осећају преплављеним због пандемије, изгарања на послу, цена горива и целокупног живота у 21. веку.
– Када доживљавамо осећај депресије и продужене анксиозности или стреса, постајемо ометени, а наше способности памћења се смањују – објашњава др Смол.
Како побољшати своје памћење
Иако се многи од нас боре са заборављањем, постоје ефикасни начини да се наше памћење врати у борбени облик.
Др Смол предлаже вештину памћења коју су он и његове бивше колеге развили под називом „Погледај, сними и повежи се“.
Претпоставка је да ако можете учинити нешто смисленим, то ће постати незаборавно. Како то ради?
Гледајте: Прво успорите, приметите и фокусирајте се на оно што желите да запамтите. Приметите све детаље и значење, као што су ново лице, разговор или упутства за нову локацију.
Пуцај: Направите ментални снимак онога што желите да запамтите. Мозак има природну способност да визуелно памти ствари, па искористите то. Рецимо, први пут сусрећете некога и желите га се сетити. Ментални снимак може бити њихова фризура или карактеристичан осмех.
Повежите се: Повежите менталне снимке како бисте их запамтили у ланац, почевши од прве слике, која је повезана с другом, и тако даље. Ако сретнете некога по презимену Косовић и приметите да има доста косе. Повезујете Косовића с косом.
Покрени се
Истраживања показују да вежбање повећава функцију памћења. Истраживање са Универзитета Иллиноис открило је да када вежбате, ваше тело производи неуротрофни фактор из мозга (БДНФ), који др Смол описује као „ђубриво за ваше мождане ћелије“. БДНФ узрокује да „ваш мозак плете гране како би могли ефикасније комуницирати“, објашњава он.
Не морате усвајати ригорозне режиме вежби. Чак и брза шетња од 20 минута дневно смањује ризик од Алцхајмерове болести, каже др Смол.
Спавај више
Несаница је непријатељ памћења. Када не спавамо довољно, губимо способност концентрације и памћења. Др Смол препоручује седам до осам сати сна сваке ноћи. Такође саветује да не пијете превише кофеина, јер нас то водио до раздражљивости и растресености.
Једите више хране са антиоксидансима
Према др Смолу, гојазност може изазвати когнитивна оштећења у касном животу. Он препоручује избегавање прерађене хране, попут рафинисаних шећера, који су проупални и лоши за мозак.
Оксидација такође узрокује трошење ваших можданих станица, па покушајте да једете што више хране богате антиоксидансима, као што су риба, орашасти плодови, маслиново уље и авокадо.
Др. Смол такође препоручује производе с високим садржајем куркумина, жутог пигмента који се налази у киму, карију и сенфу.
У истраживању проведеном на УЦЛА, људи који су узимали куркумин побољшали су своје резултате на тестовима памћења за 28 одсто у року од 18 месеци.
Радите мождани аеробик
Баш као што вежбамо своје мишиће, такође морамо упоредо тренирати свој мозак. Замислите то као 24-сатни фитнес за наш хипокампус.
Према др Смолу, „информације у нашем мозгу пролазе кроз милијарде дендрита, или продужетака можданих ћелија, слично гранама дрвета. Без употребе, наши дендрити се могу смањити или атрофирати; али када их искористимо у новим и креативне начине, њихове везе остају активне док преносе нове информације“.
Ментално стимулативне активности могу укључивати играње речи и крижаљки, слушање музике, писање у дневник, решавање мозгалица…
У својој књизи, др Смол предлаже неке алате за изградњу мозга, укључујући ову вежбу
Узмите комад папира и оловку и покушајте да напишете своје име својом недоминантном руком (тј. лијевом руком ако сте дешњак). Сада узмите другу оловку и покушајте да напишете своје име користећи обје руке истовремено. Потом покушајте са својим презименом.
Čašica ljute rakije pre jela ne otvara apetit, zapravo ima mnogo drugačije dejstvo
Преузмите андроид апликацију.
