Једна од три особе, према истраживањима, не осећа се добро током хладнијих и зимских дана, у односу на лепше време. Реч је о врсти депресивног стања које се зове – сезонски афективни поремећај.
Како време постаје хладније, а дани све краћи, неки људи примећују да имају мање енергије и да се не осећају позитивно као обично.
Иако су ова осећања за неке можда привремена, отприлике трећина људи стално се током јесењих и зимских месеци бори са врстом депресије познатом као сезонски афективни поремећај.
Симптоми могу варирати од благих до озбиљних, али обично укључују лоше расположење, губитак интересовања или задовољства у стварима у којима су особе раније уживале, промену апетита (обично особа једе више него обично), промене у спавању (обично је потребно више сна).
Истраживачима још није јасно шта узрокује наведени поремећај, али је реч о сложеном и вишеслојном стању.
Нека истраживања сугеришу да би то могло бити због неисправног функционисања хипоталамуса (област мозга која регулише биолошке процесе као што су расположење, сан и апетит) или производње превише мелатонина (хормона који контролише наш циклус спавања и буђења, који производи мождана епифиза).
Неки истраживачи спекулишу да би ствар могла бити и због поремећеног циркадијалног ритма – природног, унутрашњег процеса који регулише наш циклус спавања и буђења.
Наравно, и други фактори могу бити „у игри“. На пример, нека истраживања су показала да је већа вероватноћа да ће жене доживети неки вид сезонске депресије – иако је, због недостатка специфичних истраживања, неизвесно да ли ове родне разлике заиста постоје и ако постоје, зашто.
Неки људи примећују да њихови симптоми почињу да се побољшавају када годишња доба почну да се мењају и пролеће се приближава. Али то не значи да не постоји много ствари које људи могу да ураде током зимских месеци како би им помогли да се изборе са симптомима.
За особе са наведеним симптомима, препоручени третмани за олакшање стања, укључују психолошке интервенције (као што су терапије разговора) или узимање лекова (као што су антидепресиви).
Истраживања показују и да је когнитивна бихевиорална терапија (која се фокусира на изазивање наших узнемирујућих мисли и промену нашег понашања) ефикасан третман за овај поремећај.
Шетња, отворен простор и сунчева светлост
У једној студији истраживачи су показали да је когнитивна бихевиорална терапија повезана са знатно нижом депресијом када се стање пацијента прати годину дана касније у поређењу са третманом који укључује светлосну терапију (излагање посебној јакој светлости у трајању од око 20 до 30 минута или више дневно).
Особе које су свакодневно шетале такође су показале значајна побољшања свих симптома депресије у поређењу са онима који су били изложени вештачком светлу.
Студије указују на то да је редовна шетња од велике помоћи
Кључни део терапије је подршка пацијентима у техници која се зове бихевиорална активација, која има за циљ да побољша расположење, охрабрујући људе да квалитетно организују свој дан и да се укључе у смислене, пријатне активности – на пример, хобије.
Истраживања такође указују на то да одређени антидепресиви могу бити посебно ефикасни у лечењу симптома сезонске депресије.
Успешност и начин примене поменуте светлосне терапије се такође константно истражују.
Једна студија је показала да светлосна терапија може бити ефикасан начин управљања симптомима сезонске депресије када се користи у комбинацији са антидепресивима.
Осим стручне помоћи, постоји неколико ствари које људи могу самостално предузети, како би лакше поднели симптоме сезонске депресије.
Излазак напоље на природно дневно светло може бити од користи и према једној студији, добијање више природног светла током дана може помоћи у сузбијању симптома.
Учесници студије који су ишли у свакодневну шетњу показали су значајна побољшања свих симптома депресије, у поређењу са онима изложеним вештачком светлу.
Иако је неизвесно зашто тачно дневно светло може да побољша симптоме, ово је и даље лака и ефикасна ствар коју људи могу да ураде да побољшају своје расположење сваког дана.
Исхрана и вежбање
Студије такође показују и да начин живота, чињеница да ли и колико вежбате и како се храните – имају везе са депресијом.
Неки налази указују на то да вежбање (самостално или у комбинацији са светлосном терапијом) може умањити симптоме депресивних стања.
Преглед који оцењује утицај вежбања на депресију је указао на психолошке бољитке (вежбање одвраћа пажњу од негативних мисли и добро је „средство“ за дружење) али и оне физиолошке (као што су позитивне промене у нивоу ендорфина или кортизола).
Препорука је да се свако ко осети симптоме било каквог депресивног стања јави лекару, са којим ће се и консултовати о евентуалној терапији.
Преузмите андроид апликацију.
