Успостављање контакта очима са неким има изненађујуће моћан скривени ефекат. Ипак, научници су утврдили да је контакт „очи у очи“ изузетно ретка појава током сусрета и разговора.
Пошто очима можемо да кажемо много о себи током разговора, научници су поставили питање о томе – да ли треба да успоставимо директан контакт очима једни са другима, или је за комуникацију довољно само гледање у лице?
Истраживачи у Канади су открили да се људи у разговору ретко међусобно директно гледају.
Контакт „очи у очи“ још је ређи, али он може да предвиди да ће учесник у разговору тада чешће пратити поглед друге особе, све док разговор тече.
Узајамно гледање је једно од најосновнијих невербалних комуникацијских понашања, али није добро проучено, објашњава тим, а научници додају да је то делимично због тога што је раније доступна мобилна технологија за праћење очију имала ограничено мерење покрета очију током интеракција у реалном животу.
„Ова студија је једна од првих која показује учесталост гледања очи у очи током интеракција у стварном животу“, каже прва ауторка студије Флоренс Мејренд, експериментални психолог са Универзитета „Макгил“ у Канади.
„Открили смо да је, изненађујуће, директан контакт очи у очи био прилично редак током интеракција, али да је значајан за друштвену динамику. Чини се да је време током којег смо у контакту очи у очи, чак и на неколико секунди, важан предиктивни фактор за накнадно друштвено понашање“, наводи се у студији.
Мејрендова и њене колеге посматрале су обрасце гледања у очи током разговора лицем у лице између 15 парова странаца, сачињених од 25 жена и пет мушкараца. Сви учесници у експерименту имали су између 18 и 24 године.
Парове који су водили разговоре пратила је камера која је снимала њихово видно поље. Истраживачи су тако забележили колико често су учесници гледали једни друге у уста и очи.
Истраживачи су, даље, бележили правац погледа сваког појединца као реакцију на лице њиховог партнера. Током интеракције, сваки учесник је више скретао поглед него што је гледао директно у лице свог партнера.
Када би се погледали у лице, углавном су гледали у уста и пределе око очију, и ретко су улазили у међусобни директан контакт очи у очи. Међусобно гледање очи у уста било је најчешће.
Претходна истраживања показују да је контакт очима важан у комуникацији, тако да је ово било изненађење, а понашање погледа је у супротности са другим студијама у групама од три или четири особе.
„Открили смо да су учесници провели само око 12 одсто времена разговора у интерактивном гледању, што значи да су истовремено гледали у лице једно другом само 12 процената трајања интеракције“, каже Мејрендова.
„Још што је изненађујуће, у оквиру тих интеракција, учесници су били укључени у међусобни контакт очи у очи само 3,5 одсто времена.
Али када су парови погледали једно другом директно у очи, забележена је већа вероватноћа да ће један од њих пратити поглед свог партнера у наредном тесту. Научници су такође повезивали међусобне погледе очи у уста са тенденцијом да испитаници прате поглед свог партнера у другом експерименту.
Важност контекста
Количина времена које људи проведу гледајући једни друге у очи може бити важна за преношење друштвених порука између њих, кажу истраживачи, а различити обрасци међусобног гледања могу бити корисни за преношење одређених порука у различитим ситуацијама.
Тим научника сматра да би било занимљиво у будућности проучити како контекст разговора утиче на то како људи гледају једни друге у лица.
Величина узорка је била прилично мала, тако да веће студије могу дати шире резултате. Друга могућност је да динамика погледа може бити другачија када су људи са пријатељима уместо са странцима.
„Контекст друштвених порука које се саопштавају очима остаје веома интересантно истраживачко питање за будући рад“, закључују аутори.
Koliko fizičke aktivnosti tokom dana može da vam poboljša i ulepša život
Преузмите андроид апликацију.
