Често нас мрзи нешто да урадимо, па оставимо за сутра. То није спорно, јер смо ми сви људи и нормално је да некада нам се нешто неради, међутим уколико је одлагање константно, можда треба размислити у чему је проблем.
Колико се пута десило да имате неку обавезу коју треба да завршите, но ви ипак се одлучујете да радите пет других ствари само да не радите то што треба? Учење, ево само да погледам друштвене мреже 15 минута, а онда се тих 15 минута претвори у 5 сати скроловања друштвеним мрежама.
У психологији је ова појава одлагања обавеза и задатака позната под називом прокрастинација. Она често зна да штети нашим циљевима и продуктивности, а често је узрокована недостатком мотивације, осећајем преоптерећености, страхом од неуспеха, али исто тако и потребом за савршенством.
Шта су кључни узроци прокрастинације?
1. Страх од неуспеха: Ако имамо уверење да морамо увек да будемо савршени у свему што радимо, можемо осећати парализу због страха да ћемо направити грешку. Ово може довести до одлагања, јер се бојимо да нећемо испунити наша очекивања.
2. Недостатак мотивације: Ако задатак није нешто што нам је инспиративно или занимљиво, лако је одложити га.
3. Тежња савршенству: Претерано тежање ка савршенству може паралисати нашу способност да започнемо или завршимо задатке.
4. Превише обавеза: Када имамо превише обавеза, можемо осећати да је све толико много да не знамо где да почнемо, па онда одлажемо.
5. Ниска самодисциплина: Уколико се недисциплинујемо, лако можемо упасти у циклус одлагања.
Прокрастинација је често повезана са нашим ирационалним уверењима и негативним менталним образцима. Психолози су пронашли да ирационална уверења могу значајно допринети нашој тенденцији да одлажемо задатке. То се углавном односи на уверења која нису реална или која стварају прекомерни стрес и анксиозност у вези с обавезама.
Ово су само неки од примера како ирационална уверења могу утицати на прокрастинацију:
1. „Ја не могу да радим под притиском“: Неки људи имају уверење да не могу да обављају задатке ако нису у идеалним условима или ако немају савршену концентрацију, па ће такав поглед на ситуацију довести до одлагања, јер често није могуће имати савршене услове.
2. „Нећу успети“: Ако имамо уверење да ћемо сигурно бити неуспешни у нечему, то може изазвати осећај бесмислености у обављању тог задатка, што води ка одлагању. Ово је често повезано са ниским самопоуздањем.
3. „Имам пуно времена“: Ово је често повезано са одлагањем јер људи имају осећај да ће им време „увек бити доступно“ или да могу почети касније. Међутим, ово је обично ирационално јер временом обавезе расту и на крају могу постати стресне.
4. „Нећу бити задовољан ако нисам савршен“: Ово уверење доводи до сталне потраге за савршенством, што може створити осећај да задатак није довољно добар да би се започео или завршио. Као резултат, такав приступ често води ка одлагању.
Ова ирационална уверења често потичу из дубоких емоционалних потреба за контролом, потврђивањем, или одобравањем других. Могу их кориговати техникама когнитивно-бихејвиоралне терапије (КБТ), која помаже људима да разумеју и промене свој начин размишљања, прекину циклус негативних уверења и науче како да се боље суоче са стресом и страхом.
На који начин превазићи прокрастинацију?
„Лоше“ навике је тешко савладати преко ноћи, међутим постоје савети на који начин изборити се са овим проблемом:
– Поделите задатке на мање делове, јер на тај начин ћемо мање осећати преоптерећеност.
– „Пет минута“ техника. Ако кажемо себи само пет минута ћу радити задатак који ми се не мили, вероватно да ћемо тај период продужити и наставити даље
– Наградите себе после одрађеног задатка. То ће бити велики подстицај за даље.
– Направите распоред, јер јасно дефинисање распореда помоћи ће вам да се фокусирате и управљате временом.
– Поставите јасне, реалистичне и мерљиве циљеве, то ће вам помоћи да превазиђете одлагање.
Osećate se umorno i bezvoljno? Ova četiri saveta promeniće vam dan nabolje
Преузмите андроид апликацију.
