Треба правити јасну разлику у понашању.
Родитељи својој деци заиста јесу најбољи пријатељи, у смислу да им увек желе само најбоље. Међутим, неки од њих се понашају као да су другари са својом децом, а то је понекад посебно изражено у односу између мама и ћерки. Међутим, психолог Кристина Грибова наводи четири разлога зашто то није добро.
1. Неправилно изграђен породични систем
Да бисте били ауторитет својој ћерки, морате да поштујете породичну хијерархију. Мама је старија, што значи да је образованија, она коментарише понашање детета, има свакодневне обавезе које испуњава… Ћерка из свега тога развија поштовање према својој мајци и доживљава је као ауторитет.
Психолог истиче да другарски однос значи да у томе нема хијерархије, већ се понашате као да сте једнаки са дететом. Психолог Грибова појашњава да због тога ситуација коју бисте иначе решили једном речју сада постаје компликована, морате да се убеђујете и преговарате са дететом.
„Потребно је да изградите однос са дететом и да можете да комуницирате са доминантне позиције, али као једнаки. У исто време, дете мора да вас поштује и да зна да старији ипак има задњу реч“, објашњава она.
2. Мањак мајчинске бриге
Мама је она која брине о свом детету у сваком могућем смислу, а ако су мајка и ћерка другарице, једнаке, то значи да девојчица не може у пуној мери да осети ту мајчинску бригу.
Жене које се понашају као да су им ћерке другарице најчешће од детета траже да се понаша као одрасло, са њим причају о неким својим проблемима из приватног живота и чине да дете вештачки одрасте.
Овакав однос са ћерком никако није добар јер је важно пустити дете да ужива у свом детињству, а не оптерећивати га проблемима и искуствима одраслих.
3. Ривалитет
У правилно изграђеним породичним односима, у којима има хијерархије, не постоје ривалитет и такмичење, који се свакако појављују у односима између двоје једнаких. У том смислу, део је процеса адаптације када се девојчица пореди са својим другарицама, али је то неприродно у односу мајка-ћерка.
Многе маме које се понашају као другарице својим ћеркама покушавају да одају и такав утисак, па дају све од себе да излгедају млађе, мењају одећу, користе неке речи које су специфичне за младе, пише wдаy.ру.
Психолог упозорава да су овакви покушаји мајке да „сакрије“ своје године некад предмет смеха за ћерку тинејџерку и њену другарице, те да ће дете пре или касније осећати стид због таквог њеног понашања. Такође, истиче да ове мајке неретко „убрзавају“ одрастање свог детета, како би њихово другарство било прикладније.
4. Жеља за близином
Деца, посебно када дођу у касније тинејџерске године, жуде за слободом и независношћу – многи од њих би у том периоду желели да живе сами. Међутим, маме-другарице имају жељу да увек буду уз своју ћерку, да је на неки начин задржавају, што компликује одвајање девојчице од мајке.
Психолог Грибова истиче да млади људи у том узрасту често крију свој приватни живот, не говоре детаље о томе како проводе своје слободно време и не деле много о стварима које су им важне – то је природан процес раздвајања сопствене личности од породице, који доприноси личном развоју.
„Наравно, морате да волите, штитите, контролишете своју ћерку, али умерено. Најпре, треба да је научите правим вредностима у животу, да доноси одлуке независно и да је не спречавате да стиче лична искуства“, поручује психолог.
Prolećni umor: Kako nastaje, koji su simptomi i kako da pomognete sebi?
Преузмите андроид апликацију.
