Људи плачу од памтивека и у животу “исплачу” између 70 и 100 литара суза, али тај се феномен још увек не истражује довољно.
Недавна је студија открила да је “изненађујуће мали број научника и лекара заинтересован за ту тему”, а истраживања о “емотивном плакању тек су у зачецима”.
Један од аутора студије, Аd Vingerhoets, сумња да је разлог томе искривљене претпоставке које људи имају о сузама и плакању.
– Сузе се често тумаче као показатељ туге – каже холандски психолог који задњих 20 година тражи одговор на питање зашто људи плачу?
– Али сузе не садрже само информације о томе како се тренутно осећамо, оне много говоре и о томе какви смо људи.
Људи једини плачу
Људска врста једина је која плаче због интензивних емоција.
Осим емотивних суза, постоје још две врсте: “рефлексне”, које узрокује неки спољни надражај попут љуштена лука, и “базалне” сузе којима чистимо и влажимо очи.
Све три врсте састоје се од воде, електролита и протеина, али у различитим односима. На пример, емотивне сузе имају више протеина и серотонина од рефлексних.
Један од могућих разлога зашто људи плачу је манипулација.
Британски су истраживачи у студији из 2007. године навели да се бебе старе шест мјесеци користе плачем као тактиком не би ли привукле пажњу родитеља. Према Вингорхоетсу, у тој фази живота може се пронаћи могуће еволуцијско објашњење за емотивно плакање.
Међутим, људи плачу и када одрасту, када нису више беспомоћни. А постоје и разлике у учесталости плакања мушкараца и жена.
Мушкарци плачу између 6 и 17 пута годишње, а жене пет пута више, према подацима Немачког удружења офтамолога.
Те разлике излазе на видело тек након 13. године, пре тога девојчице и дечаци плачу подједнако и због истих разлога.
Вингерхоетс додаје да исти проблеми изазивају “тешке” сузе код оба пола, а то су туга, носталгија за домом и љубавни јади.
Друштвени притисци
Међутим, већа је вероватноа да ће жене заплакати у свакодневним ситуацијама, кад су суочене с критиком или конфликтом. То може указати на то да ће жене реаговати на осећај беспомоћности, док мушкарци избегавају такве ситуације.
Али не смеју се изоставити разни друштвени притисци јер је мање ‘прихватљиво’ да мушкарац плаче.
Вингерхоетс не верује у објашњења која говоре да људи плачу не би ли се боље осећали. Постоје истраживања која су показала да депресивне особе не осећају никакво олакшање након плакања.
Сузе нам неће бити од помоћи ни кад се морамо носити са трауматичним догађајима на које нисмо могли утицати, попут смрти вољене особе.
Али је истина да сузе сигнализирају нечије емотивно стање према спољном свету.
– Наравно да ћемо се боље осећати кад добијемо емотивну подршку особа које нас окружују – каже Вингерхоетс.
Он не верује да потискивање плача штети здрављу, осим ако се ради о случајевима ширег потискивања емоција што указује на веће проблеме личности.
Плачу само добри људи?
Заправо, поређење између особа које ретко плачу и оних које то чине често, не показује разлике у њиховој општој добробити. Људи који чешће плачу остављају утисак да су емпатичнији и чешће добијају подршку околине.
Вингерхоетсу је то део одговора на питање зашто људи плачу.
– Сузе стварају друштвену везу међу људима – каже.
Он жели подробније истражити личности оних који чешће плачу јер су досадашња истраживања фокусирана на то како их ми перципирамо. Уз њих често вежемо придеве као што су драг, искрен и поуздан, али то не мора бити тачно.
– Стари су Грци знали рећи да само добри људи плачу, али питам се има ли у томе и зрно истине – рекао је на крају Vingerhoets.
Преузмите андроид апликацију.
