Одговор на наше питање из наслова вероватно и сами можете да претпоставите, а гласи: Да би му се што пре вратили и поново обрадовали као првог пута!
Да ли вам се икада у глави врзмало питање како би вам живот изгледао да сте, случајно, рођени или одрасли на неком другом месту, или да вас чудни животни путеви нису нанели овде где већина јутара осване неким лаганијим темпом?
Верујемо да јесте. Свима је.
Управо зато је понекад добро отићи негде како бисмо схватили колико је лепо вратити се тамо где припадаш, вратити се кући.
Лето и време годишњих одмора прави су моменат за тестирати себе и отпутовати на разне дестинације.
Те дестинације сјајана су прилика за све нас који смо радознали да се уверимо да ли заиста “туђе сунце јаче греје“?
Избора је небројено много, a на нама је само да одлучимо куда ћемо се упутити, поготово сада када нам за путовање уз ваучер који добијамо од државе треба знатно мање новца.
Планине су посебне јер нас једнако привлаче како зими, тако и лети. На њима се увек има свашта за видети, прошетати и сакрити од ужареног бетона.
Од Дивчибара, Златибора, Копаоника, до не тако блиског нам Дурмитора, могуће је свашта видети, доживети и продисати неколико нијанси чистији ваздух, међутим када се уморимо од оздрављења тела долазимо и до оног момента у коме морамо да задовољимо нашу хедонистичку страну.
Хедонизам се најлепше лечи на мору, уз константно гашење укуса соли сладоледом и освежавајућим коктелима.
Поглед на умирујуће таласе и мирис мора може се заменити, можда, једино познатим осећајем дома када први пут крочимо преко прага након што се вратимо са пута.
Заиста, Нови Сад често узимамо здраво за готово и заборављамо да приметимо све оне мирисе, звуке, рељефе и погледе који га на крају дана чине незаменљивим.
Зависи из ког правца се одлучите да дођете кући, на улазу у наш предивни град може вас дочекати неколико различитих призора.
То ће бити или индустријска зона која никада не спава и увек може да понуди неко ново радно место за све који су заинтересовани, Иришки венац и кривудави путеви Фрушке горе на чијој надморској висини ће вам се, разуме се, зачепити уши јер сте навикли на равницу, историја записана у зидинама Петроварадинске твђаве, или приградска насеља са ниским кућама и пространим двориштима као права слика и прилика Новог Сада.
А онда, када се коначно ушуњате у раним јутарњим сатима као тинејџер који се труди да не пробуди никога од својих укућана, или пак гласно сиренама објавите свој повратак кући, осетићете онај познати мирис. Мирис дома.
Коначно ћете моћи да искључите ону досадну навигацију и ослоните се на себе и на сва она сећања која вас воде кроз град.
Тачно ћете знати куда треба да прођете уколико хоћете да пређете мању километражу, а који околни путеви ће вам гарантовати да ћете што раније стићи до одредишта које сте замислили.
Уколико сте у Нови Сад пристигли кроз Ветерник, сигурно ћете избећи Футошки пут и своју руту знатно убрзати проласком кроз Булевар Патријарха Павла.
Знаћете и места која би требало избећи уколико возите за коју нијансу брже, због тога што на њима скоро увек стоје саобраћајци, али се ипак нећете ухватити у коло са животом и возити под дејством алкохола јер ви сте Новосађанин, а Новосађани знају да се понашају и не возе пијани.
Уколико сте стигли са стране Петроварадина, нећете се залетати преко моста јер знате да испред Базара готово увек стоји нека саобраћајна контрола.
Ипак, можда се пре него што заиста кренете ка кући, одлучите да “прошврљате“ кроз центар и видте чега има, јер да се не лажемо, овде увек нечега има и нешто се дешава.
Е, тек када тамо стигнете обузеће вас онај познати осећај носталгије јер ћете као и сви прави Новосађани, иако у центру постоји мали милион локала, похрлити у онај један који је вама по нечему посебан.
И сада, док испијате своје омиљено пиће слободно можете да сумирате све утиске.
Из Новог Сада је понекад заиста потребно отићи, само да бисмо успели да му се вратимо, те да га никада не узмемо здраво за готово.
Преузмите андроид апликацију.
